Гусларска пјесма: „Дизање оружја раје у Херцеговини“

(у прољеће 1852. године)

1. Вала Богу, вала јединоме!
2. Што је оно у Херцеговини
3. По селима и по градовима,
4. По ливадам’ и по рудинама,
5. По брдима и по чаршијама,
6. Те се чује лелек од јунака
7. Од истока управ до запада,
8. Па унакрст земље и свијета?
9. Ал’ је небо на земљу пануло,
10. Те пуштило муње и громове,
11. И заждило куле и чардаке,
12. И шјетовне српске манастире;
13. Ал’ се ведро небо проломило,
14. Те пуштило небесна језера,
15. Из језерах крвава ријека,
16. Тено носи сиротињу рају,
17. Те је топи мору у амбису;
18. Ал’ усташе сви бутум курјаци,
19. Умутили гладни у ајвану,
20. Тено кољу овце и јаганце,
21. И волове раји ранитеље,
22. Те их ука стоји у планину;
23. Ал’ усташе турске потурице,
24. Зулумћари раји од Косова,
25. Појахали коње нејахане,
26. Опасали сабље староковне,
27. Тено рају кољу по гркљану,
28. А јунаке на колац набија,
29. Тено цвили јутром и вечером? –
30. Нит’ је небо на земљу пануло,
31. Нит’ се ведро небо проломило,
32. Нит’ усташе из горе курјаци,
33. Нити сасвим устадоше Турци,
34. Него, браћо, да вам јаде кажем:
35. Ситан дође ферман од Стамбола
36. Од султана Абдула Меџиза,
37. На све бутум паше и мудире,
38. Кајмакане и земље забите
39. Од несретње земље Херцегов’не,
40. Тајно царе на забите пише
41. У дивану у своме ферману:
42. „Чујте мене, паше и мудири,
43. „Кајмакани и други забити,
44. „Па ви старци, оџе и кадије.
45. „Млади муле, и стари муфтије,
46. „Па сви бутум аге и бегови,
47. „И свак други ко је Турчин прави,
48. „Ко се клања и авдес узима,
49. „Тек примите мојега фермана,
50. „Свак у своме скупите се граду,
51. „У кому се налазе забити;
52. „У Мостару, код мог паше старца,
53. „У Требињу граду кајмакану,
54. „Љубињани, а и ви Сточани,
55. „Корјенићи, а и ви Никшићи,
56. „Ви Гачани, и ви Билећани,
57. „Па Пивјани, а и ви Брђани,
58. „Ви Фочани, и ви Таслиџани,
59. „Сваки хајде својему мудиру,
60. „Сваки забит нек мелџиз окупја,
61. „У мелџизу од раје никога,
62. „До Турчина дину заклетника,
63. „Урочите мудро и паметно,
64. „Једног дана, а једног сахата
65. „Да се раји одузме оружје.
66. „Нек свак букне на својему сенту,
67. „Изненада дајте раји јада,
68. „Дигните им свијетло оружје,
69. „Било веље пушке али мале,
70. „Али ножа, али оштре ћорде,
71. „Било ново, старо, ил’ рђаво,
72. „Све дижите, ништа не остав’те,
73. „Ни влахињи бритве о појасу.
74. „Ал’ пазите да не чује раја,
75. „Да не буде големе невоље.
76. „Ако тако почем не би било,
77. „Кунем ви се, па вам вјеру давам,
78. „Свијех ћу вас резил учинити,
79. „На велике муке ударити.”
80. Када таки ферман долазио
81. У Мостару у пашине руке,
82. Ферман учи, ником не казује,
83. Ни мул’ Ибру својему ћатипу,
84. Но довати калем и хартију,
85. И мурећеф чим се књиге пишу,
86. Те начиња књиге на кољено.
87. Једну шаље у Требињу граду,
88. Старцу бегу требињском мудиру,
89. Адем-бегу Ресулбеговићу,
90. Другу пише, у Љубиње шиље
91. На Мујагу на Диздаровића,
92. Трећу шаље од Стоца мудиру
93. Амзи бегу Ризванбеговићу.
94. А што ћу вам дуљит’ и казиват’,
95. Тако паша књиге написао,
96. Разасла их на друге мудире,
97. Овако им у књигама пише:
98. „Чујте мене, земаљски забити,
99. „Тек вас стигне ово моје писмо,
100. „Да сте к мене брже у Мостару.
101. „Немој који часа почасити,
102. „Но најдаље до првога петка.
103. „Који ли ми у петак не буде
104. „На дивану уз моје кољено,
105. „Резилом ћу њега учинити.”
106. Кад је паша књиге азурао,
107. Он дозива младог каваз-башу,
108. Да призове толико каваза,
109. Да свак’ своме понесе мудиру.
110. У млађега поговора нема,
111. Каваз-баша књиге прифатио,
112. Подијели књиге на кавазе.
113. Отидоше књиге, и дођоше
114. На мудире од Херцеговине.
115. Кад мудирим’ глас и књига дође,
116. Сваки хита у Мостару брже.
117. И кад дође петак турски светац,
118. Сви мудири на дивану били.
119. Паша их је дивно дочекао,
120. Пошједаше на меке душеке,
121. Припалили дугачке чибуке,
122. А циједе кафе из филџана,
123. Кафе пију, а једва чекају
124. Кад ће паша ријеч изустити,
125. И какав ли абер изнијети.
126. Рече ријеч паша од Мостара:
127. „Турци браћо, селам алећ свима!
128. „Ожђелд дошли, сафалђелом сишли!
129. „Ви не знате што сте окупјени,
130. „Нити знате, нити ћете знати,
131. „Док на ћитап руку не ставите,
132. „А на Инџил клетву не турите,
133. „И док мене тврду вјеру дате,
134. „Да мој абер просочит’ нећете.
135. Пак изнесе ћитап и инџије.
136. Сви му Турци рукам’ пристинуше,
137. И на коран клетвом потврдише,
138. Да абера просочити неће.
139. Тада паша на ноге скочио,
140. И он вади царева фермана,
141. Расклопи га, и поклони му се,
142. Целива га и челом притиска,
143. Показа га Турцим’ на дивану.
144. Тад сви Турци на ноге скочише,
145. И склопише руке на прсима,
146. Под саруком главе приклонили.
147. Учи паша царскога фермана,
148. Скраја у крај ферман претеслими.
149. Кад сви чуше, бирдем посједаше,
150. Свак се мучи, у памети учи,
151. Ко ће бољи џевап измислити.
152. Умукнуше пуно по сахата.
153. Проговори паша од Мостара:
154. „Сад шта ћемо, и како ли ћемо?”
155. Проговори беже Амзи-беже
156. Мудар Турчин столачки мудире:
157. „Царев пашо, земљи господаре!
158. „Истина је, то сви бутум знамо,
159. „Да се царска ријеч не пориче,
160. „Што цар хоће, то и алах хоће,
161. „Ал’ су кршна настала времена,
162. „Није лако безоружат’ рају,
163. „У пусат му све лежи поштење,
164. „Све што има, па и сама глава.
165. „Није лако рају резилити
166. „Без велике наше погибије.”
167. Али мудир на Љубиња равна
168. Старац Мујо Сердаревић ага
169. Амзи-бегу прекиде ријечи,
170. У дивану тури лакрдију:
171. „Узум, пашо, и сви редом Турци!
172. „Истина је што Амзи-бег каже,
173. „Но ћу и ја нешто приставити.
174. „У љубинском моме кадилуку
175. „Два дијела има праве раје,
176. „Све чипчије, факаре ришћанске,
177. „Ама сваки пусат набавио,
178. „Пусат му је кућа и баштина,
179. „И милији му од оца и мајке.
180. „Кад станемо рају одирати,
181. „Биће муке да пâс пâсу прича.”
182. Адем-беже рече, те прес’јече:
183. „Стан’, Мујага, држи на којој си.
184. „Колико је све Херцеговине,
185. „Нико није ка’ ја запануо
186. „На крајину на сенту крваву
187. „Као што су Турци у Требињу;
188. „Нема дана, а нема сахата,
189. „Кад не пуца пушка на све стране,
190. „А кликују у невољи Турци:
191. „„Ко је Турчин! ево нам душмана!
192. „„Карадаг нам одагна ајвана,
193. „„Или робља, али мртве главе.”
194. „Кад се гође чуше ови гласи,
195. „Сва устане раја на оружје,
196. „Те заскачу кланце и богазе,
197. „Црногорцу плијен одузима,
198. „Па кад раји повадим оружје,
199. „Што ћу без њих на крајини љутој?
200. „Ништа друго, лијепог ми дина,
201. „Него селит’ из града Требиња.
202. „Па и ту би мало квара било,
203. „Али ево и горе невоље:
204. „Одавна је раја пресилила,
205. „Комшија јој ломна Гора Црна,
206. „Па Дробњаци и сви Граховљани,
207. „Који су се скоро одметнули,
208. „Брат ће брату доћи у сватове,
209. „Брат не жали за брата гинути.
210. „Па ако се једном закрвимо,
211. „Не мире нас сви седам девлета.
212. „Је л’ овако, браћо ефендије?”
213. Сви мудири тому каил били,
214. Адем-бегу дову учинили:
215. „Бе аферим, беже Адем-беже,
216. „Аферим ти госпоцко кољено,
217. „Така памет царовати може.
218. „Без покоља – бели – бити неће,
219. „Ако ишта без главе почнемо.
220. „Није шала кад устане раја,
221. „Неће жалит’ при оружу главу.
222. „А кад власи прегну умирати,
223. „Биће муке од свакоје руке.”
224. Када паша зачу лакрдије,
225. И сам види посла и опосла,
226. Стаде купит’ у глави памети,
227. Из чибука два дима потегну,
228. Дим му укри и главу и браду,
229. Па оваку ријеч проговори:
230. „Немојте се, браћо препанути,
231. „Док је у нас силени Турака
232. „Добри коња и бритки сабаља,
233. „Џевердана, сјајни јатагана,
234. „И док нам је паша Омер-паша
235. „У крајини су тридест табора,
236. „Све низама војске азуране,
237. „И сувише љута убојника
238. „Арнаута и башибозука,
239. „Те сву нашу огњену крајину
240. „Узаптише, с царом умирише.
241. „Ал’ с’ у силу не ваља уздати,
242. „Него рају добит’ на пр’јевару.
243. „Ево како треба урадити:
244. „Власима је брзо ускрсење,
245. „Нема више но три ефте дана.
246. „На цвијети пред васкресеније
247. „Нека сваки у свом кадилуку
248. „Тај дан почне купити оружје,
249. „Кочобаше у селу својему,
250. „А мухтари у својој кабили,
251. „А на осам дана пред цвијети
252. „Сваки мудир у свом кадилуку
253. „Нек повата, и у апсу баци
254. „Манастарске зглаве калуђере,
255. „Све кнезове и попове листом,
256. „И ђекога по избор главара,
257. „Турите им на тамници страже,
258. „Држите их тако уапшене,
259. „Док се раји покупи оружје.
260. „Који вам се не би покорио,
261. „Или почем оружја укрио,
262. „Пос’јеците, на колац набијте,
263. „А кућу му огњем запалите.”
264. Сви му бези ријеч прифатили,
265. Поклонише, на ноге усташе,
266. Сваки иде завичају своме.
267. Како који дома долазаше,
268. Сваки себи мелџизе окупја,
269. Мусулмане царског шеријата,
270. Ферман кажу из уста у уста,
271. Све на тајну божју вјеру тврду.
272. Сваки пише у мелџиз тефтере,
273. Пописују раје поглавице,
274. Како их је паша научио.
275. Свак по своје шаље поглавице.
276. Јадна раја на послух навикла,
277. Брже иду свак’ своме мудиру
278. У неђељу пред цвјетоносије.
279. Како који коме долазаху,
280. Шњима мудир у тамници тешкој.
281. Вала Богу, јада изненада!
282. Зачуди се и гора трава,
283. А процмиље на све банде раја.
284. Оста раја кâ у гори марва
285. Без својијех главније пастира,
286. Без попова и без калуђера,
287. Без причешћа и без исповједи,
288. Без војвода, рајини кнезова,
289. И осталих бирани главара.
290. Кука раја, е јој је невоља,
291. Чуду чуди, не ишчудише се,
292. А брат брата ђе сусрета пита:
293. „Казуј, брате, ако ишта знадеш,
294. „Те овако зглаве погибосмо?”
295. Свак нагађа, нико не погађе.
296. Ал’ се јадна раја устрашила,
297. Да главари не изгубе главе.
298. Окупља се, једва се скупила,
299. Као ждрали без свог првијенца,
300. Свака трчи паши у Мостару,
301. Те га моли, и кољена љуби,
302. Сузе рони, овако говори:
303. „Аман пашо, цареви већиле!
304. „За љеб царски и божију правду,
305. „Што је вама учинила раја?
306. „Уапсисте оце духовнике,
307. „Све кнезове наше првијенце,
308. „И главаре наше бранитеље.
309. „Ал’ вам није зар послушна раја,
310. „Ал’ вам нема хака са чифлука,
311. „Ал’ не носи обичне пешкеше,
312. „Ал’ не дају царева харача,
313. „Ал’ десету оку од ушјева,
314. „Али рече на измет да неће?
315. „Но помагај, ако Бога знадеш!
316. „Ако мислиш погубит’ главаре,
317. „Не сијеци, ево наши глава,
318. „За једну ти дванаест давамо.
319. „Твоја сабља, ево наши глава,
320. „Ми овако живјет’ не можемо.”
321. То рекоше, па се поклонише.
322. Слуша паша, и мило му било,
323. Рају ћеши, па раји говори:
324. „Немојте се, рајо, препадати,
325. „Мирни буд’те свак’ о послу своме,
326. „Вјерни буд’те честитом падиши,
327. „Главарима ништа бити неће.
328. „А ако се каил не чините,
329. „Кунем ви се дином и аманом,
330. Свије ћу их на колац набити,
331. „А вас живим огњем попалити,
332. „Чин’те право, па бићете здраво.”
333. Кад пашине зачуше ријечи,
334. Свак се врће и свак своме кажу,
335. Свакоме се срце скаменило,
336. Од страха се раја забушила,
337. У злу чека горе од горега,
338. Од куд’ ће им пући погибија
339. Из пријека љута без лијека.
340. То постало до два и три дана,
341. Букну сила свуда на све стране,
342. Јадној раји без пребола ране,
343. На уранку на цвјетоносије,
344. Сваки мухтар у селу својему,
345. Околио куле и колибе,
346. Окупише главе домаћине,
347. Ишту Турци све бутум оружје.
348. Раји кажу таки ферман дође.
349. И сувише мухтар проговара:
350. „Чујеш, рајо, знајте свиколици,
351. „Да имадем од паше изума:
352. „Који с миром не преда оружје,
353. „Ил’ укрије ишта од оружја,
354. „Да га овђе одмах објесимо.
355. „Но давајте, не чините лудо.”
356. Да је коме стати, па гледати,
357. Како циче жалосни јунаци,
358. Циче, моле, али вајде није,
359. Но свак носи, мухтару приноси,
360. Како који доноси оружје,
361. Рони сузе низ јуначко лице.
362. Неки пружа, а обрће главу,
363. Неки љуби бистра џевердана,
364. Кундака му сузам’ поквасио,
365. Свако пушку у чарку целива,
366. Неко сјајна ножа у тилиту,
367. Па за пасом палце на бокове,
368. Вратише се дому кукајући
369. Празних рука, а образа црна.
370. О неђељо и цвјетоносије,
371. Од како те божја сила дала,
372. Чу ли икад овакога кукања
373. У твом дану, а у једном сату,
374. Као данас у Херцеговини?!
375. У три дана, није више било,
376. Све се бутум покупи оружје.
377. А и те бих јаде опростио,
378. Ал’ се диже пусат без тефтера.
379. Ђе гођ било бирана комада
380. Од оружја сиротиње раје,
381. Добра ножа или џевердара,
382. Или добре ц’јеви у кундаку,
383. Разграбише Турци као вуци,
384. Нешто мухтар, а нешто мудири,
385. Пребираче у Мостар послаше,
386. Три магазе клете напунише,
387. Да ту труне рђом до свијета,
388. А пушташе из апсе главаре.
389. Тад сва раја оста без оружја,
390. Осим само Зубачка кнежина,
391. Јер се нађе јунак на крајини,
392. Добар јунак Вукаловић Лука,
393. Те не пође на вјеру Турцима,
394. Нити пође, ни оружја даде,
395. Но одметну рају свуколику,
396. Те с Турцима дуго ратовао,
397. И доста им јада починио,
398. За то знаду сви седам девлета.
399. Јунак био, па се обранио,
400. Дуго му се име спомињало,
401. А Бог раји кадгођ помогао!
402. Ми велимо: хоће, ако Бог да!

Записао Вук Караџић

(Неслагање у броју стихова долази због грешке у књизи.)

Пјесма преузета са адресе: http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3784/Itemid,99999999/