Стефан Дабиша дошао је на власт након смрти краља Стефана Твртка 1391. године, и владао је до 1395. године. Иза њега остао је сачуван одређен број повеља, а на некима од њих и његов велики краљевски печат. Поред великог печата, сачувани су и мали и средњи краљев печат, а сви ови печати, као што говоре и њихова имена, разликују се по величини. Велики печат има промјер од 6-11 цм, средњи од 2,5-5 цм, и мали од 1,2-2,5.
Дабишин печат има приказе симбола краљеве власти на обе стране. Печат је кружног облика промјера 11 цм. Слика на аверсу печата састоји се од савијеног лука који заузима обод печата, на којем је латинским језиком исписана легенда. Централни простор печата заузима приказ краља који сједи на престола и у рукама држи симболе краљеве власти. Ти симболи су: у десној руци краљ држи жезло које се завршава у форми љиљана на своме врху; у лијевој руци краљ држи „државну јабуку“ из које израста крст. На краљевој глави налази се љиљанова круна са три љиљана. Краљ је обучен у дугу хаљињу која је у горњем дијелу до паса уско припијена уз тијело, а у доњем дијелу широка и богато набрана. Преко хаљине је плашт фибулом скопчан за врат и забачен за леђа. Испод круне назире се коса а краљеви бркови повијени су ка доле и стапају се са брадом која се при дну рачва. Краљеве ноге стоје на два лежећа лава окренутих у супротним правцима. Не можемо установити да ли су лавови као скулптуре дијелови трона или су као крзнени препарати дио простирке. Могуће да су ови лавови ту ради устаљене и симболичне иконографске композиције цијелог печата. Са обе стране краљевог престола по два анђела држе хералдичке штитове. На десном штиту приказан је двоглави орао као симбол Немањића, а на лијевом штиту који је подјељен косом линијом налазе се по три љиљана на сваком пољу као симбол Котроманића.
Краљев престо састоји се из три основна дијела: доњи дио је само сједиште, средњи дио је наслон са стубовима и украсним торнићима, а горњи кровни дио је богато украшен. Текст легенде на аверсу гласи: „S(IGILLVM) MAIVS STEPH(AN)I DABISSE DEI GRA(TIA) RASCIE BOSSNE MARITIMAR(VM)Q(VE) P(AR)CIV(M) VSORE INFERIORV P(AR)CIV(M) TERRE HOLI(M) REGI E(T) D(OMI)NNSL.“
У преводу на савремени српски језик то би значило: „ВЕЛИКИ ПЕЧАТ. СТЕФАНА ДАБИШЕ БОЖЈОМ МИЛОШЋУ РАШКЕ, БОСНЕ, ПРИМОРЈА, КРАЈЕВА УСОРЕ, ДОЊИХ КРАЈА, ХУМСКЕ ЗЕМЉЕ, КРАЉ И ГОСПОДИН“.
На реверсу печата налази се портрет краља као коњаника у пуној ратној опреми. Од опреме разазнаје се круна са високом перјаницом, кратак плашт који лепрша иза врата, дубока кацига са прорезом за очи, појас за ношење мача. Коњаник у десној руци држи копље уперено у правци кретања, на чијем врху виси застава са грбом а то је штит подјељен косом линијом са шест љиљана. У лијевој руци држи срцолики штит са истим грбом. Коњ је приказан у трку и прекривен плаштом. Коњско узде је богато искићено ресама а изнад коњског чела види се перјаница у облику љиљана. Легенда која се налази исписана на реверсу налази се у савијеном луку на ободу печата и исте је садржине као и легенда на аверсу.
Печат краља Дабише има сличности са печатима Немањића из XIII и XIV вијека и печатима угарских краљева из XIV вијека. Нема сумње да је велики печат дао израдити још краљ Твртко I, и да су печатни симболи и портрети рађени према њему. Дабишина индивидуалност огледа се само у имену: на истом печатњаку – типару измјењено је, на аверсу и реверсу, само име и стављено Дабиша (DABISSE) умјесто Твртко (TVERTCONIS).
Литература: Pavao Andjelić, „Srednjovjekovni pečati iz Bosne i Hercegovine“, DJELA, Knjiga XXXVIII, Odjeljenje društvenih nauka, Knjiga 23, Sarajevo 1970.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/veliki-pecat-kralja-stefana-dabise-kotromanica-/o104
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.