Дивошево четвороеванђеље је откривено 1960. године у цркви Светога Николе у Подврху код Бијелог Поља. Рукопис без првог изгубљеног кватериона има 187 листова. Текст почиње са Матејевим еванђељем (IV, 21) а завршава са Јовановим (XI, 7), којем је придодат један лист хомилитичког садржаја. Изворни текст је писан на пергаменту уставним типом ћирилице, а папирни умеци на л. 127, 169, 172, 174, 185 и 186 млађом српском редакцијом црквенословенског језика.
Четвороеванђеље је писано првих деценија XIV века за наручиоца Дивоша Тихорадића, познатог феудалца из Завршја. Писара четвороеванђеља открива оштећен запис на л. 66v „а маноило“ што значи (пис)“а маноило“ тј. средњовјековни писац и илуминатор Манојло Грк. Неколико других записа на л. 15, 42v, 132 и 182 говоре да је четвороеванђеље припадало Дивошу Тихорадићу.
Текст је у целини подељен на Амонијеве и опширне главе. Подела на Амонијеве главе води своје порекло из првих векова хришћанства. Поделу на опширне главе имају сва босанска четвороеванђеља а њихов се број уз мање омашке писара поклапа са бројем глава у јужнословенским и руским четвороеванђељима. Фрагментарно је сачувана и литургијска подела према обрасцима источне цркве. Литургијске ознаке су записане 10 пута у Матејевом, један пут у Марковом, пет пута у Лукином и два пута у Јовановом еванђељу. Надредни знаци су ретки, али се често користе надредна слова.
Дивошево четвороеванђеље спада у прву групу босанских четвороеванђеља, у коју спадају још и Манојлово, Вруточко, Софијско, Никољско, Белићево и Чајничко четвороеванђеље, чија је јужнословенска изворна матица имала литургијску поделу према обрасцима источне цркве у обиму краћих или дужих апракоса, као што је Добромирово четвороеванђеље из XII века. Ово четвороеванђеље следи језичку изворну матицу источног огранка јужнословенске књижевности.
ИЗВОР: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/divosevo-cetvoroevandjelje-/o109
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.