Напомена
Овим писмом краљ Стефан Дабиша подсјећа дубровачке власти да је раније, марта 1392. године дао овлашћење властелину и трговцу Драгоју Гучетићу и његовој браћи да наплате новац од Новака Маћедола за неисплаћен закуп царине у Сребреници. Дабиша захтијева да се у погледу његовог дуга учини према његовој жељи и да се то питање даље не одлаже. Писмо завшава датумом и мјестом, тако да знамо да је настало 6. јуна 1392. године у Брадини на Ивану. Оргинал повеље се данас налази у Државном архиву у Дубровнику. Ранија издања: К. Јиречек, Споменици српски, 39–40, бр. 26; Е. Fermendžin, Acta Bosnae, 564, dok. br. MDXI, post. nr. CCLXII (регест); T. Smičiklas etc, Diplomatički zbornik Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije XVII, Zagreb 1981, 442, dok. br. 323.
Литература: Грађа о прошлости Босне 2, Бања Лука 2009, 91-98, ( повељу приредили А.Фостиков-Н. Исаиловић).
Превод
У име Христа, амин. Од краљевства ми да је свакоме на знање, да су Драгоје Гучетић са браћом и Новак Маћедол са браћом закупили од господина краља Твртка марта месеца 1389. године од рођења Христовог, царину сребреничку и Понор, на две године по 425 литара финог сребра, за сваку годину по пола: половину споменутих царина имао је да држи Драгоје са браћом, половину Новак Маћедол са браћом. И Драгоје са својом браћом платио је у потпуности и поштено сав њихов део који је требало да плате и одбивши двадесет дана када нису држали споменуте царине због смрти краља Твртка и одбивши остале штете које су имали у споменутим царинама и одбивши што су дали у сребру, у свити, у платну и у бисерној дугмади, и одбивши за Пусту Сребреницу. Одбивши све горе записано и учинивши чист рачун, остао је дужан краљевству ми Новак Маћедол са братијом деведесет и пет литара фина сребра. И због тог дуга Новака и његове браће нисмо хтели да исплатимо Драгоју и његовој браћи (оно) што им је остао дужан господин краљ Твртко за многе потребе и работе и нисмо хтели да им исплатимо бисере и бибер што је узео краљ Твртко Аловизу, брату Драгојевом, када је Аловиз ишао у Угре и зато ја, краљ Дабиша, дали смо Драгоју Гучетићу и његовој браћи и свакоме од њих сву нашу моћ, снагу, правду и овлашћење, да од данас надаље, уместо нас, у Дубровнику и у Млецима и у свим крајевима, Драгоје и његова браћа и сваки од њих појединачно може упитати и узети на правду и изван правде Новака Маћедола и његову браћу и свакога од њих као наше царинике и као оне који су држали царине наше, а нису исплатили деведесет пет литара финог сребра. Толику моћ и снагу, власт, правду и овлашћење нека имају Драгоје и његова браћа, и свако од њих према споменутом Новаку и његовој браћи и сваком од њих као цариницима – нашим дужницима, колику је имао краљ Твртко за живота и колику ја краљ Дабиша, господин и наследник имам у господству и свему осталом од господина Твртка краља. А томе су ручници и сведоци краљевства ми: дворски Гојак Драгославић и кнез Драгић Хрватинић и наш верни и веома љубљени протовестијар Жоре и наш поштовани капелан поп Милац и Јурај Волетић. Писано на Цецени, у двору споменутог нашег протовестијара Жорете, у години од рођења Христовог 1392. године, шестог дана месеца марта.
Запис на српскословенском језику:
Ја, Руско, логотет дубровачки, син мештра лекара Кристофора, преписах од почетка написано, што је донео Радослав Шемковић од господина краља босанског, а по заповеди господина кнеза Мишета Бобаљевића и његовог Малог већа.
http://www.plemenito.com/sr/pismo-kralja-stefana-dabise-dubrovcanima-o-ovlascenju-dragoju-guceticu-u-vezi-sa-dugom-novaka-macedola-/d40
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.