11.07.2016 09:59 | Мр БОЈАН СТОЈНИЋ,
Службени лист је званични орган Обласног одбора Врбаске области у Бањалуци, која је уједно била и његов власник и издавач. Први број изашао је 15. фебруара 1928. У почетку је лист привремено уређивао Коста Ђебић-Марушић, обласни одборник, а од 2. јуна 1928. Иван М. Скарић, шефа самоуправне администрације.Лист је 1. јуна 1929. промијенио назив у Службени лист Обласне самоуправне Области врбаске.
У Службеном листу су објављивани укази, обласне уредбе, наредбе државних власти, наредбе обласне самоуправе, закони, личне вијести, конкурси, званичне објаве, огласи и слично. У неслужбеном дијелу листа објављивани су чланци о просвјетним, привредним, финансијским, здравственим и саобраћајним проблемима Врбаске области.
Сарадници листа били су Вук Јеловац, др Бранко Чубриловић, Јово Поповић, Живко Даниловић, Бранислав Лазичић, Ибрахим Џафчић и многи други.
Лист је штампан наизмјенично ћирилицом и латиницом (32 цм) у Штампарији Душан Угреновић, Штампарији „Глас Крајине“, Штампарији Браћа Јакшић и Штампарији Звонимир Јовић и Комп. Излазио је два пута мјесечно. Службени лист престао је да излази 15. новембра 1929. Укупно су изашла 43 броја. Наслиједио га је Службени лист Врбаске бановине.
„Новска оса“
„Новска оса“ је шаљиви лист. Власник и одговорни уредник листа био је Сергије Грбић. Лист је повремено излазио у Босанском Новом у периоду од 11. децембра 1927. до 27. октобра 1928, у свега седам бројева. Штампан је ћирилициом и латиницом на кварт формату у Штампарији Вучена Штрпца у Приједору, Штампарији С. Јüнкерау Сиску и Штампарији „Глас Крајине“ у Бањалуци.
„Слога“
„Слога“ је политички изборни лист Демократске странке у Босанској Крупи. Лист је уређивао Редакциони одбор, а издавала Демократска странка у Босанској Крупи. И „Слога“ је излазила нередовно, за вријеме избора 1927. Штампана је ћирилицом и латиницом на фолио формату.
„Бањалучки гласник“
„Бањалучки гласник“ је био политичко-информативни лист близак идејама Југословенске муслиманске организације. Издавач и одговорни уредник листа био је Мухамед Табаковић. Лист је излазио два пута мјесечно. Штампан је латиницом, на фолио (2о) формату, у Штампарији Фон и Гргићу Бањалуци. Лист је почео да излази 1. јуна 1928. Није познато колико је бројева изашло.
„Наша правда“
„Наша правда“ је била гласило Југословенске муслиманске организације у Бањалуци. Власник и издавач листа био је Хамдија Афган, а главни и одговорни уредник Рифат Џинић. Први број изашао је 24. јуна 1928.
У првој програмској ријечи листа „Наша правда“ каже се да се већ дуже вријеме осјећала потреба за једним муслиманским листом у Бањалуци, „а та је потреба била сваки дан већа и очигледнија“. Разлог због чега су муслимани касно добили свој лист лежао је у „недостатку домаћих људи, јачих на перу“.
У уводном чланку првог броја изнесени су ставови које ће лист заузимати према битним питањима из живота муслимана: културним, економским и политичким. За економски положај муслимана лист каже да „није баш онакав, какав је требао да буде… Сигурно је то најтамнија и најтежа наша болест данашњице… Ми ћемо се свим силама заложити око поправка нашег економског положаја, јер само народ економски јак и обезбијеђен може да се баци на друго поље рада, а необезбијеђен мора да кљуца на једном мјесту, јер брига за свагдашњу скрб не дозвољава му да се брине о другим стварима“. Лист констатује да су муслимани у културном погледу у посљедње вријеме „већ добро покрочили напријед, али то још није доста, него треба још много труда и рада, потребно је још уложити енергије, а нарочито добре воље, па да нас не узмогне нико више убрајати међу некултурне и заостале“.
За политички живот муслимана у Бањалуци лист каже да је „једна новост и ту је потребно разборита и паметна рада, да се узмогне напредовати паралелно са другим суграђанима. Иначе би морали и ту да заостанемо, а то нам није ни најмање потребно, јер би могла настати опасност, да као слабији и незнанији изгубимо, што би као равноправни могли и морали имати“. Лист се залагао да се муслимани окупе око ЈМО, за коју каже да је „основана на добрим темељима и вођена идеалним тактом и начином“. Једино ЈМО, чија је политика „паметна и одмјерена… може да донесе користи нама Муслиманима. Сваки други покус може нам само да шкоди“.
Штампан је латиницом, на фолио формату (46 цм), у бањалучким штампаријама „Глас Крајине“ и „Звонимир Јовић и друг“. Престао је да излази након трећег броја, 22. јула 1928.
„Српска зора“
„Српска зора“ је политичко-информативни лист Народне радикалне странке у Босанском Новом. Власник, издавач и одговорни уредник листа био је Сергије Грбић. Лист је уређивао Редакциони одбор. Први број изашао је 9. децембра 1928. у Босанском Новом. „Српска зора“ је излазила једанпут недјељно. Штампана је ћирилицом, на фолио формату (42 цм), у Штампарији „Глас Крајине“ у Бањалуци и Штампарији Главног савеза српских земљорадничких задруга у Загребу. Престала је да излази након четири броја, 5. јануара 1929.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-19061941-Sluzbeni-list-Vrbaske-oblasti/213234.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.