Највећи и најљепши град Врбаске области, град алеја и вртова, полако је постајао истински административни, привредни и културни центар овог подручја.
На подручју Врбаске области, са Бањалуком као центром, почиње да се значајно мијења и културна клима. Али, то је био спор и мукотрпан процес.
Развој
Бечки, прашки, загребачки и београдски студенти, руски, чешки, италијански, истарски и ини емигранти донесоше нам и неке нове навике и добре обичаје. Једна од њих, без сумње, био је и шах. Иако је у нашим земљама шах био познат још у средњем вијеку, организовани шаховски живот почиње знатно касније, поткрај 19. и почетком 20. вијека. Значајан напредак у организационом смислу, нагла експанзија и раст угледа нашег шаха биљеже се по завршетку Првог свјетског рата. Полако али сигурно, Југославија је постајала шаховски обећана земља, а у госте нам, као на траци, стижу асови највишег реномеа. Развијен културни и просвјетни живот и значајан број студената и ђака учинише да и у Бањалуци оживи интересовање за шах.
Прије него што је институционализован, шах је у Бањалуци био привилегија виших друштвених кругова. Шаховска снага одмјеравана је за кафанским столовима „Балкана“ и „Босне“.
Професор Фрањо Харазим дошао је у Бањалуку 1897, а из Карловца је понио значајно практично и организационо шаховско искуство. Професор Илија Михић је у Бањалуци од 1911, Никола Козомара се 1912. запосли на Великој реалки, Кирило Димитријевић је рођени Бањалучанин, инжењер Мартин Рајнер је у то вријеме живио у Бањалуци, а 1924. у Загребу је ремизирао са свјетским прваком Емануелом Ласкером.
Између 1920. и 1926. у Бањалуци су одиграна два шаховска турнира. На једном од њих побиједио је Бранислав Симић, један од оснивача Спортског клуба „Балкан“, а на другом талентовани Новљанин Јован Николић, потоњи београдски шампион, који 1943. трагично нестаде у бањичком логору. У сјећању остаде и његов брат Радивој, шпански борац, који је са великим успјехом преводио шпанске пјеснике. Очигледно, шах је у Бањалуци био више од спорадичне појаве и сваким је даном стицао све више поклоника.
Формирање
Од значајног омасовљења па до формирања шаховског клуба био је само један корак. Вјероватно су проблеми финансијске природе били пресудни када су се оснивачи опредијелили за оснивање секције у оквиру постојећег спортског удружења, али не треба сметнути с ума ни чињеницу да су у формирању Ђачког спортског клуба „Балкан“ пресудну улогу одиграли људи које смо нешто касније виђали као учеснике шаховских турнира.
Идејни покретачи оснивања шаховског клуба били су браћа Вељко, Војислав и Свето Ђорђевић, Никола Козомара, Ранко Зечевић, Емил Херман, Рудолф Келер и други. Шаховска секција формирана је почетком новембра 1926. у оквиру Ђачког спортског клуба „Балкан“. Предсједник овог клуба био је Веселин Маслеша, а потпредсједник Војислав Ђорђевић.
Одмах по формирању Секција је приступила Шаховском савезу Краљевине СХС, развила живу активност и већ 21. новембра организовала турнир за титулу првака Секције за 1926/27. Чињеница да је првенство Секције организовано тако брзо, као и да се на старту појавио импозантан број учесника, њих деветнаесторица, снажно поткрепљује претпоставку да је, истина неорганизовано, у Бањалуци и прије тога бујао шаховски живот.
Такмичење је завршило петнаест учесника. Ненавикли на турнирску дисциплину и напоре, а можда и обесхрабрени почетним неуспјесима, четворица играча су устукнули.
Турнир је игран у кафани хотела „Босна“, који ће и касније небројено пута под свој кров примити шахисте. Прво мјесто подијелили су Емил Херман и Саламон Пољокан, а побједником је, на основу додатног критеријума, проглашен овај први, који је и прије старта сматран фаворитом. Тек четврто мјесто припало је Мартину Рајнеру који је, управо тих дана, на турниру Загребачког ШК стекао статус прворазредног играча. Овај податак рјечито говори о снази учесника клупског првенства за 1926/27.
Зоран С. Мачкић
(Аутор је архивски савјетник у Архиву РС)
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zapisi-iz-Arhiva-Republike-Srpske-7-Osnivanje-Banjaluckog-sahovskog-kluba/103989.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.