„Крајишка слога“ је политичко-информативни лист. Декларисао се као „независни српски лист“, а стварно је био близак идејама Народне радикалне странке. Одговорни уредник листа био је Мухарем Шуљић.
У уводнику првог броја објављен је поздрав краљу Александру Карађорђевићу: „Здраво наш витешки краљу! Пресретни, што Те можемо поздравити у нашој ослобођеној Босни поносној, са великом љубави старом хисториском нашом оданости босанских Крајишника према владалачком дому Карађорђа бесмртнога, придружујемо се прослави Твог сутрашњег рођендана и кличемо: Да Бог поживи дуго година Њег. Вел. Краља Александра I. Њезино Вел. Краљицу Марију! Њег. Вис. Престолонасљедника Петра!“
„Крајишка слога“ је била отворена за сваку врсту критике, али није допуштала „да се та критика претвара у клевету, вређање и понижавање државе“. Лист је настојао „да се нашем народу покаже не само зло него и оно што је добро и да му се докаже, да то и зло и добро долази од наших међусобних одношаја и прилика и од наших и од нашега рада и држања, па ћемо га упутити да свак у свом кругу ради за добро а против зла. Тек на тај начин поправиће се полако и економски и политички одношаји и прилике у овој држави, коју нам је са оволико муке створила и ствара Србија“.
Лист је нападао све оне „који сав свој лажан патриотизам излијевају на тај начин да подмукло клеветају и омаловажавају сав рад и све установе данашње државе, само за то да нас раставе од Србије и да њу у њеном најтежем часу, када уз надчовјечанске напоре организује једну велику државу од наших разложних елемената, омете, и српски народ уништи“. Лист је оштру борбу водио са бањалучком демократском „Отаџбином“.
„Крајишка слога“ је почела да излази 16. децембра 1923. у Бањалуци. Излазила је и у 1924. години.
„Бањалучки скаут“
„Бањалучки скаут“ је ђачки спортски лист. Издавач листа био је Бањалучки скаутски стијег, а уредник Предраг Илић. Штампан је ћирилицом и латиницом. Излазио је повремено у току 1923. године.
„Штипавац“
„Штипавац“ је бањалучки шаљиви лист. Излазио је у два раздобља, 1923-1924. и 1931-1933. Уредник је у првом раздобљу био Душан Дардић, а у другом Дервиш Нуркић. Као власник и издавач испред Конзорција „Штипавац“ означен је Леон Мандровић. У другом раздобљу лист је почео да излази 19. марта 1931.
Проблематика је највише црпљена из Бањалуке, али и из других дијелова Босне и Херцеговине: Приједора, Бугојна, Дервенте… У листу су претежно штампани шаљиви дописи, пјесме, досјетке, те шаљиве градске „рекла-казала“ приче.
Лист је излазио повремено у току 1932. и 1933. Није познато колико је бројева изашло. Штампан је ћирилицом и латиницом, на кварт формату, у штампаријама „Глас Крајине“, „Звонимир Јовић и Ко“ и „Врбас“.
„Крин“
„Крин“ је „илустровани скаутски мјесечник“. Издавач и уредник листа био је Предраг Илић. Први број изашао је крајем јануара 1924.
Лист је добио име по знаку кринова листа, који су носили витезови на оклопима и кацигама, као „знак заштите слабих и невољних“. Био је то „знак мира, братства и милосрђа“. Модерни носиоци кринова цвијета звали су се скаути. Они су се борили „против свих зала што окружују људску душу“, као што су духан, алкохол, небратство и лијеност. Гесло скаута било је: „морал, братство, рад, трезвеност“.
„Крин“ је покренут у циљу ширења скаутских идеја. Лист је служио „нескаутима, да их упозна са Скаутизмом, да увиде како нема боље и снажније идеје у одгоју младежи од Скаутизма“, али и „скаутима, да их учврсти у скаутском мишљењу, зборењу и пословању, те да им пружи како практичног, тако и теоретског знања у скаутским стварима“.
Лист је штампан ћирилицом и латиницом (формат 24 цм), у Штампарији Душан Угреновић у Бањалуци. Излазио је од јануара до јуна 1924, у пет бројева.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941-Krajiska-sloga-protiv-laznog-patriotizma/211715.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.