Назифага спречио градњу цркве
Прве вести о постојању православног храма у Бањалуци имамо у 16. веку, што не значи да их пре није било. Подаци говоре да су Срби у овом граду врло рано имали своју цркву и то на левој страни речице Црквене, где су сачинили мање хришћанско насеље. Године 1596. Идриз-паша даје дозволу да се у Бањалуци сагради црква с ћерпичем. Према неким истраживачима, постојала је православна црква и код бање у Српским Топлицама, некадашњем Горњем Шехеру.
ОРИГИНАЛНИ ЦРТЕЖ ЦРКВЕ ИЗ 1853. ГОДИНЕ На цртежу је и потпис Јове Наумовића, наручиоца плана
“Поуздано је утврђено да су Срби Бањалучани још у другој половини 16. века, у доба када је у Бањалуци седео Ферхат-паша Соколовић, који је подигао велику џамију Ферхадију, покушавали да подигну своју богомољу. Ферхат-паша одобрио је да се српска православна црква подигне с десне стране Врбаса, у тадашњој Влашкој махали, данашњем Ребровцу. Међутим, из непознатих разлога, ова акција Срба Бањалучана није успела и од тада они су се молили Богу у малим уским ћелијама, јер турске власти, после смрти Ферхат-паше, нису допуштале да се у овим крајевима подижу српске богомоље“, писао је публициста Вукашин Вук Јеловац.
Царски ферман
Петар (Иванчевић) (око 1870 – 1914), игуман манастира Моштаница (1906 – 1914), бележи да су Срби у Бањалуци својом множином подигли у Вароши, у Милићеву сокаку, другу цркву и школу, која је изгорела у буни 1851. године.
ИЗГРАЂЕНА МНОГО ГОДИНА КАСНИЈЕ Ребровачка црква подигнута на крају 19. века
Ковачевић још бележи да Бањалука има 15.000 „потурица“, православни Срби имају 60 кућа, а католици 40.
Видевши да су Сарајлије испословале код Високе порте дозволу за градњу своје велелепне саборне цркве, вође српског народа у Бањалуци обратише се преко Патријаршије у Цариграду на исту адресу са жељом да им се дозволи градња храма у назначеним димензијама, какав одговара овом граду и броју верника. Било је то непосредно иза Кнешпољске буне, 1858. године, која је умирена посредовањем бањалучких грађана, међу којима су били Саво Милић, прота Трифун Јунгић и други, па су имали у виду и те заслуге. Порта крајем 1859. године одобри да „бањалучка раја може без запреке подићи себи богомољу у означеним димензијама“. Године 1860. паша је царски ферман о овоме послу свечано уручио представницима Црквене општине Бања Лука, Сави Милићу, Ђорђу Делићу и проти Трифуну Јунгићу.
Мислећи да је тиме све решено, бањалучки и околни Срби почеше прикупљати грађевински материјал, такмичећи се ко ће више допринети „да се сагради црква какве ни њихови прадедови од Косова не видеше“.
Пропали покушаји
Али, преварише се. Од православне цркве у Бањалуци, и поред царског фермана, ни тај пут не би ништа. Један од овдашњих силника, Хаџи Назифага Ђумишић, нашао је начин да спречи градњу, понудивши као место изградње храма „свињећак“, иза Малте у Бојића хану. Срби на то не пристадоше и не саградише цркву, како пише Бијелић, ни тај пут, као ни 1863. године, када их Турци поново спречише. Наиме, кад је Осман Топал-паша те године походио Бањалуку, Срби га замолише да посредује код бањалучких Турака, да одобре градњу православне богомоље. Топал-паша не хтеде да се замера овдашњим Турцима и тако пропаде и овај покушај Срба да саграде цркву.
____________________________________________________________________________________
Евлија Челебија: Добри и побожни људи
Турски путописац Евлија Челебија, описујући Бањалуку 1660. године и шта је све у граду видео, сведочи да ту живе “добри и побожни људи“, те да поред џамија, има и цркава, не наводећи ни којих, ни колико.
Томо Ковачевић, некадашњи фрањевац, потоњи главни повереник политичке пропаганде Кнежевине Србије у југословенским земљама, под руководством Илије Гарашанина, у делу “Опис Босне и Херцеговине“, поред осталог, пише и о Бањалуци, у којој је боравио педесетих година 19. века.
“… Срби православни имали су и цркву, но дивље потурице бањалучке скоро су је развалили и опљачкали, ваљда ће је Омер-паша начинити. Барем то правда са собом доноси, ако она још у Босну сме завирити…“
(Извор: Саборни храм Христа Спаситеља Бањалука)
Приредио: Ненад Деспот
http://pressrs.ba/sr/vesti/banja_luka/story/37175/Nazifaga+spre%C4%8Dio+gradnju+crkve.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.