На темељима тајанственог византијског и српског града изнад Малог Зворника. Открића на Орловинама бацају ново светло на историју преднемањићке Србије.
КУПАСТО брдо Орловине над Малим Зворником неочекивано је постало једно од најинтригантнијих археолошких налазишта у Србији. На њему су откривени монументални остаци двају великих градова: византијског из 5. века и српског из прве половине 10. столећа. Загонетка је како су се они звали, јер писани трагови о њима нису пронађени, иако материјални остаци указују на њихову велику важност и многољудност.
– Ово откриће има изузетан значај за спознају континуитета насељености овог простора и баца ново светло на историју преднемањићке Србије, која је веома мало позната – каже археолог Рада Глигорић из Музеја Јадра у Лозници.
У овој сезони ископавања, коју финансира само невелика општина Мали Зворник, археолози су утврдили димензије епископске цркве у горњем граду, која их је изненадила величином. Рановизантијски храм дуг 31 метар и широк 20 метара други је по величини пронађен на територији Србије.
– Једина већа до сада пронађена на територији Србије је она у Јустинијани прими, Царичином граду, код Лебана, која је практично задужбина самог цара Јустинијана, као и цео град – каже археолог доцент др Дејан Радичевић с Филозофског факултета у Београду. – Димензије храма на Орловини указују на то да је зидан као државни пројекат од врхунске важности у великом градском центру који се налазио у средишту рударске области, на путу који је водио ка приморју.
Материјални остаци указују да се византијски град простирао падином брега према Дрини од обале до врха Орловине, на простору од око 14 хектара. На најнижем од три нивоа, одељена зидинама, била је лука, у средњем делу су се налазили трговачки, занатски и стамбени центар, а у највишем, горњем граду, резиденцијални објекти и епископска црква.
– Изузетно велики олтарски простор и епископска столица несумњиво указују на то да је богослужења обављало мноштво свештеника – каже археолог Верица Танасић. – Ова епископска црква испод самог врха Орловине била је највећа, али не и једина. Сигурно је постојало још неколико храмова у осталим нивоима великог града.
Утврђено је да је епископска црква претрпела пожар после кога се срушила, али да тада нису страдали њени мермерни и камени украси.
– У малтеру смо пронашли трагове велике луксузне олтарске преграде која је, као и надвратници и други украси, пажљиво извађена и однесена вероватно у неки други храм – каже др Дејан Радичевић. – Могуће је да је црква страдала и остала напуштена у 6. или 7. веку, када је опустео византијски град, а да су украси доцније пренети у нови храм. Град је оживео на истом месту доласком Срба у раном средњем веку, и сад трагамо за том црквом из времена кнеза Часлава.
Према подацима које је оставио византијски цар Константин Порфирогенит, Часлав Клонимировић је владао „крштеном Србијом“ током друге четвртине 10. века. Уз подршку Византије, он је обновио и оснажио српску државу коју су раније опустошили Бугари. На основу величине радова који су изведени на утврђивању српског града на Орловинама, научници претпостављају да је у њему живело много становника.
– Највиши ниво српског града окружен је одбрамбеним рововима дугим 60 метара на правцу север-југ и око 100 метара на правцу исток-запад – наводи др Радичевић. – Ширина јарака износи и до 10 метара, а дубина до пет метара, што значи да су морали да буду премошћени покретним мостовима. Овакви фортификациони радови указују на то колико је био важан град који је брањен. Поставља се питање да ли се на Орловинама можда налазио неки од шест великих градова „крштене Србије“ о којима говори Константин Порфирогенит.
АРХЕОЛОШКИ ТУРИЗАМ
ИСКОПАВАЊА на Орловини ове године самостално финансира невелика општина Мали Зворник. Локална самоуправа није допустила да се прекину радови на локалитету националног значаја.
– Орловину видимо и као будући туристички центар, јер већ сада има посетилаца који, без икакве рекламе, желе да виде остатке велике цркве и града кнеза Часлава. Подземни град краља Александара је већ заживео као туристичка дестинација, а имамо традиционалне риболовачке манифестације. С ловцима, планинарима и бициклистима већ правимо туристичке мапе уз помоћ којих ће моћи да се обиђу ови наши лепи предели – каже Зоран Јевтић, председник општине Мали Зворник.
ВЕРНИЦИ НИЖЕГ РЕДА
АРХЕОЛОЗИ су ове године открили припрату епископске цркве која је отворила нова питања. Наиме, овај улазни део храма испред наоса, главне просторије где се одвијају богослужења, укопан је необично дубоко.
– Људи који би у њој стајали практично би гледали богослужење из жабље перспективе – објашњава Верица Танасић. – Иако данас изгледа чудно, могуће је да је ова просторија намерно тако направљена. У то време, некрштени, односно људи који су се тек припремали за крштење, нису могли да равноправно присуствују богослужењима, већ су, као кандидати, морали да стоје у припрати.
Преузето са сајта: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Текст је објављен 07. новембра 2016. године, аутор Борис Субашић.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.