Српска општина Центар је бивша општина Републике Српске, која се налазила у Сарајевско-романијској регији. Формирана је 1992. године на територији бивше југословенске општине Центар (Сарајево), а сачињавала су је српска насеља општине Центар. Формално је постојала је до потписивања Дејтонског споразума, а фактички је престала да постоји интеграцијом српскосарајевских насеља и општина у Уставно-правни поредак Федерације БиХ 19. марта 1996. године.
Настанак опшптине
Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Центар која је укључивала насељена мјеста бивше југословенске општине Центар (Сарајево), насељена српским народом.[1] Српска општина Центар је формирана на конститутивној сједници скупштине Српске општине Центар, 28. јунa 1992. која је истог дана добила првог предсједника извршног одбора општине., а службено је конституисана доношењем Закона о образовању општине Центар.[2] Након формирања Српска општина Центар је постала дио српског Града Сарајева, каснијег назива Српско Сарајево.
Географија
У општини су се налазила сљедећа насељена мјеста:
Јагомир, Мрковићи, Нахорево, Радава, Вића и Пољине.
Мрковићи
Историја
- бивша сарајевска општинаЦентарје подијељена заједно са подјелом града на Сарајево и Српско Сарајево. Насељена мјеста: дио насељеног мјеста Сарајево у коме су били Циглане, Кошево (Сарајево), Маријин двор и Скендерија су остале у сарајевској општини Центар, а насеља Мрковићи, Нахорево, Радава, Вића и Пољине укључујући дио насељеног мјеста Сарајево, насеље Јагомир су припали новооснованој Срспкој општини Центар, а граду Српско Сарајево.
- јунa1992. формирана је Српска општина Центар, која је истог дана добила првог предсједника општинe, Луку Петровића.[1], што је потврђено Законом о образовању Српске општине Центар Сарајево.[3]
Потписивањем дејтонског мировног споразума, Српска општина Центар је укинута, а сва насеља интегрисана у општину Центар.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата, на територији општине је формирана Кошевска бригада, која је 25. фебруара 1994. године ушла у састав 3. сарајевске бригаде Војске Републике Српске.
Политичко уређење
Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Центру. Општинску администрацију поред начелника, чинила је и скупштина општине. Инситуционални центар Српске општине Центар је било градско насеље Јагомир, гдје су били смјештени сви општински органи.
Образовање
Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српске општине Центар, егзистирала је Основна школа „Десанка Максимовић” са сједиштем у Нахореву и издвојеним одјељењем у Мрковићима.[4] На територији општине није егзистирала ниједна средњошколска или високошколска установа.
Извори
- https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE – Закон о образовању општине Центар
[1] Службени гласник Републике Српске 11/94
[2] Службени гласник Републике Српске 12/93
[3] Закон о образовању општине Центар
[4] Службени гласник Републике Српске 31/94
Аутор: Марко Марјановић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.