„Јер мада је наша оданост и по чувењу и из писмених извора одавно дознала за тај тријумф, који је с неба дарован вашој висности , и мада смо врло добро знали да је петнаестог дана прошлог мјесеца јуна охоло и непромишљени и непромишљено охоли мухамединци, Мурат,који се на силу домогао фригијског, то јест турског царства, па је намеравао да с лица земље уклони Хришћанство и име нашег Спаситеља и да његов народ колико год може избрише из књиге живих, и који је у својој глупости продро у области наших краљевстава, на мјесту које се зове Косово поље с небројеним хиљадама својих људи и са својим двама синовима, погинуо у веома крвавој бици, ипак је наша понизност са поносом и задовољством примила краљевско писмо с том вјешћу. Та коју бисмо љепшу и дичнију вјест могли примити ми, истински обожаватељи Христа, него вјест о тој бици коју ће памтити сва времена, у којој су погинуле толике тисуће невјерних Тројанаца заједно са својим војводом. Блажено је поље толиког покоља, поље које ће за многа покољења сачувати кости погинулих као вјечни споменик побједе. Блажено је краљевство босније, које је успјело да бије тако славну битку и да у Христовој десници однесе тако велику побједу. Блажен је онај дан, славан и штовања достојан помен на Пресвјетлог Мученика, блаженог Вита, дан у који је било дато да се савлада онај страшни непријатељ. Блажена, три пут и четри пута блажена она заклета чета дванаесторице одличника који су се, крчећи пут мачем, пробили кроз непријатељску коњицу и кроз камиле свезане у круг, све до Муратовог чадора. Блажен над свима осталима онај који је том премоћном војводи зарио мач у грло и у стидна мјеста, те га храбро убио. Блажени и сви они који су у славном Мучеништву побијени као посмртне жртве(турском) војводи, који су испустили крв и душу над тим чудовишним лешом.“
У Фиренци , 20. Октобра, тринаестог индикта , године 1389.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.