СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ: Прибрао С. Бјелајац, свештеник, 1890.

Српске пословице.

Прибрао С. Бјелајац, свештеник, 1890.

1. Ако прасе сања, заиста је о помијама.
2. Што љепша бирташица, то скупље вино.
3. Свијећа је свијећа, ако је слијепац и не види.
4. Пси раскваре пријатељство за рад голе кости.
5. Отмјене госпе трећег мјесеца рађају.
6. Многи по облаку куле зида, а на земљи није кадар ни колибе.
7. Ко хоће ђавола у кући да има, нек жену вријеђа.
8. Ко се за новце жени, тај пристаје поново служити.
9. Ко ђутурице живи, ђутурице га и ђаво однесе.
10. Кад се попови свађају, ђаволи се радују.
11. И звоно непрестано у цркву зове, а никад нико у њу не дође.
12. Гдје се парохије продају, ту попови вашар држе.
13. Великој господи не ваља у зајам давати.
14. Боља је кашика дјела, нег’ сепет ријечи.
15. Боље једно “овако“, нег’ десет “може бити“.
16. Кад поданици залармају, ваља господари добро уши да подигну.
17. Кад село гори и попина се кућа пуши.
18. Нека је Јуда три пута крштен, опет ће Христа продати.
19. Чим луду похвалиш, одмах за педаљ порасте.
20. Шест дана лези, а седми дан пред црквом лези (веле просјаци).
21. Тврдица код пуних сандука гладује, јер ђаво кључеве носи.
22. Старост је болест, од које свак умријети мора.
23. Сваком се свој начин допада, зато и јест пун свијет луда.
24. Он чује и кад буве кашљу.
25. Нове чизме и нова господа највећма тиште.
26. Мирашчија ако и плаче, потајно се смије.
27. Мале лопове стријељамо, а великима се клањамо.
28. Ко није кадар три жене ранити и одијевати, нека се не жени.
29. И зуби језик уједу, па опет добре комшије остану.
30. Зло на коњу долази, а на пужу одлази.
31. Данас мора човјек и одостраг очи имати.
32. Боља је шака силе, нег’товар правице.
33. Тврдица не треба другог зла желити, нег’ дуг вијек.
34. Старо се непријатељство часом понови.
35. Од осмјешљиве жене и ћутљива кале највећма се чувај.

ПРИРЕДИО: Дарио Дринић.