Аутор: mondo.ba, Siniša Stanić
Иза живописних назива неких бањалучких улица крију се веома занимљиве приче. Прочитајте ко су били Срђа Злопоглеђа, Змај Огњени Вук, Мис Аделин Ирби, Од Змијања Рајко…
Веома су заступљена и имена из народне епике, попут Краљевић Марка, Бановић Страхиње, Цара Лазара, Царице Милице, Милоша Обилића, итд, а своје улице добило је и доста заслужних комуниста и партизана, међу њима и Сава Ковачевић, Ранко Шипка, Веселин Маслеша…
Међу личностима из назива улица у Бањалуци има и доста таквих о којима ријетко који становник овог града зна ко су били и зашто су заслужили да се нађу на таблама, као и неколико њих са веома живописним именима, која једноставно жуде да се са њих скине плашт мистерије и сазна о њима нешто више.
Е, то су јунаци наше приче!
У бањалучком насељу Обилићево налази се улица „Срђе Злопоглеђе“, која је добила име по народном јунаку из 14. вијека, обдареном великом снагом и „урокљивим“ очима.
У пјесми „Бој на Плочнику“, Срђа је опјеван као силан јунак, страшних црних вјеђа, од чијег погледа се страда. „Он не кличе, он ништа не каже, по два и два на копље набада, преко себе у Топлицу слаже“, каже народни пјевач.
А, чувени хрватски кипар Иван Мештровић посветио је Срђи Злопоглеђи бисту, која је заиста фасцинантна!
Улица „Талијанског батаљона Матеоти“ у насељу Кочићев вијенац названа је по партизанској јединици састављеној од бораца из Италије, који су се за вријеме 2. свјетског рата борили у склопу Треће крајишке бригаде.
Батаљон је добио име по Ђакому Матеотију, италијанском политичару и вођи социјалиста, кога су 1924. убили фашисти.
Батаљон Матеоти формиран је 15. октобра 1943. у Ливну, командант је био учитељ из Удина Алдо Пармеђани, а његов замјеник Адолфо Замола. Пармеђани је рањен у Бањалуци 1944. године.
Батаљон Матеоти учествовао је у борбама за ослобођење Београда, уз батаљоне Гарибалди и Мамели, а од ових јединица крајем 1944. у Београду формирана је бригада „Италија“.
Ови италијански антифашисти, након што су прошли свој партизански ратни пут, вратили су се 1945. године кући у Италију.
Улица „Саничких жетелаца“ у насељу Старчевица добила је име по учесницима прве омладинска пољопривредне радне акције, познате и под именом „Жетва у Саничкој долини“, а која је организована у љето 1942. године у долини ријеке Санице код Кључа.
Тог љета, док су партизанске јединица у јуришима освајали фашистичка утврђења, чак 7.000 омладинаца прикупљало је храну за становништво и борце у пољима Кључко-саничке долине, у којој је бујала љетина и дозрело класје за жетву.
Омладина је радила натчовјечанским напорима, а као посебан подвиг сматра се жетва обављена 27. августа 1942. испред самих усташких бункера. Омладина је тада у потпуности испунила свој завјет – ни зрно жита окупатору.
Резултати акције били су велики – сабрано је 270 вагона пшенице, јечма, зоби и кукуруза, осушена три вагона шљива и јабука, извађено и утрапљено 17 вагона кромпира, направљено је четири вагона пекмеза од шљива, сабрано пет вагона граха, а у партизанске болнице је дневно отпремано по три тоне воћа и поврћа.
Улица у бањалучком насељу Лазарево има заиста невјероватно име – „Змаја Огњеног Вука“. У питању је надимак за Вука Бранковића (познатог и као Вук Гргуревић, Огњени Вук или Јајчанин Вук), српског деспота који је живио у 15. вијеку.
У младости, Вук Бранкопвић био је одан Турцима, да би касније прешао у службу код Мађара и постао наљући противник Османлија. Осим против Турака, ратовао је и против Чеха, Пољака и Аустријанаца. Био је ожењен Барбаром, из хрватске династије Франкопан.
У народној књижевности Змај Огњени Вук приказан је као јунак са натприродним способностима. Негдје је директни потомак самог змаја који обљубљује Вукову мајку, а негдје је опјеван као брат свога дједа.
У кругу пјесама које обрађују љубавне мотиве и зачеће, овај змајевити јунак приказан је као похотљив љубавник који женама долази ноћу кроз камин. Његова супруга у пјесмама се спомиње као „љута Барбара“.
Улица у насељу Српске Топлице зове се „Од Змијања Рајка“, а названа је по јунаку познатом по томе што је закаснио на Косовски бој.
По народном предању, Рајко са Змијања повео је 12.000 Змијањаца на Косово, а на путу га је пресрео Троглав арапине и рекао му да „неће проћи и повести Змијањце без јуначке посјечене главе и без мушке проливене крвце“. Због тога је Рајко закаснио на Косово.
Пјесму „Рајко од Змијања и Краљевић Марко“ својевремено је Петар Кочић одушевљено послао уредништву часописао Босанска вила, наводећи да је она „занимљива и достојна да се штампа, колико због своје љепоте, толико и због тога што се у њој опијева један босански властелин“.
Наиме, до овог Кочићевог открића сматрало се да не постоје српске народне пјесаме о босанским владарима и босанској властели.
Улица „Мис Аделине Ирби“ налази се у насељу Врбања. Племенита Мис Ирби, како је позната у српској културној историји, путујући Европом са својом пријатељицом Мис Макензи, посјетила је средином 19. вијека балканске земље које су се тада још увијек налазиле под Турском.
Пролазећи кроз Босну, биле су очаране људима на које су наилазиле и које су упознавале, а по повратку у Лондон, Мис Ирби је објавила путопис под називом „Путовање по словенским земљама Турске у Европи“ (1867).
Након уласка Аустроугарске у Босну, Мис Ирби је у Сарајеву основала прву средњу учитељску школу и завод за образовање дјевојака.
На крају, споменимо и један бањалучки куриозитет – у овом граду постоје двије улице назване по једној те истој личности. Ријеч је о улицама „Тодора од Сталаћа“ у Обилићеву и „Војводе Пријезде“ у Лазареву, а ради се о трагичном јунаку из народних пјесама, који се заједно са женом Јелицом бацио у Јужну Мораву испод куле Сталаћ да не би пао у руке Турцима.
Зашто је баш он добио двије улице у Бањалуци, није познато…
Преузето са: http://mondo.ba/a731415/Info/Drustvo/Banjalucke-ulice-Price-o-junacima.html