И Бањалучки аеро-клуб „Наша крила“, чији је Мјесни одбор формиран 18. септембра 1932, уживао је подршку војних власти и друштва „Народна одбрана“.
Након само двије године он је прерастао у Обласни одбор, проширивши дјелатност на цијелу Врбаску бановину. Успјесима клуба нарочито су допринијели др Тодор Лазаревић, инжењери Љубомир Николић, Владимир Коњев, Милован Вељовић, Фрањо Микуш, Радоје Вукчевић и Марко Малић, секретар Дејан К. Зита, пилоти Душан Симић и Милан Земљич.
Уз подршку Банске управе, на Бањалучком пољу, до споменика погинулим аустроугарским војницима, који неким чудом, поткопан ових дана са свих страна, и даље грађевинским машинама, оспособљен је и 15. септембра 1935. свечано отворен аеродром. Аеромитингу приређеном тим поводом присуствовало је 12.000 грађана.
Значајан пад интереса младих за овај спорт забиљежен је након трагедије на први дан православних Духова 1936, када су погинули Душан Симић и Дејан Зита. Клуб је спао на свега 275 чланова.
Највиши домет, у такмичарском и у организационом смислу, постигао је Бањалучки шаховски клуб, који је организовао два најзначајнија међуратна бањалучка спортска догађаја – симултанке свјетског шаховског шампиона Александра Александровича Аљехина 10. јануара 1931. и 1. маја 1936. У Бањалуци је 20. априла 1931. гостовао и чувени Бечлија Рудолф Шпилман.
У Бањалуци је 8–25. августа 1931. организован 8. национални аматерски турнир за првенство Краљевине Југославије, на којем је тријумфовао Шибенчанин Петар Трифуновић, будући петоструки југословенски шампион, док је домаћи представник Никица Павлић био други.
По завршетку турнира приређен је спектакл какав се овдје није поновио. Новосађанин Бора Тот је одиграо симултанку наслијепо против шесторице играча и након три сата игре тријумфовао са 2:1 уз три ремија. Но то је за њега био тек кондициони тренинг. Три године прије тога Бора је у Вршцу поставио југословенски рекорд у игри наслијепо, одигравши симултанку на 20 табли (+14, =3, –3).
Већ 29. августа шахисти „Балкана“, које је појачао Бора Тот, били су у Загребу, гдје су се окитили титулом екипног шампиона Краљевине. То је чак до 1950, када је сарајевски „Милиционар“ освојио првенство државе у рукомету, остао највиши домет бх. спорта.
У Загребу се те 1931. добро држала и Градишка, иако је наступила са само двојицом шахиста – Марком Тишмом и Милорадом Васићем Милесом, иначе одличним фудбалерима „Саве“.
Младен Патерностер је 1936. освојио првенство Београдског шаховског клуба. Нажалост, није успио да до краја искаже сав свој таленат јер је његов живот, под неразјашњеним околностима, окончан марта 1937.
Према казивању Славка Одића „шах је у Бањалуци једно вријеме био веома популаран и свугдје су се могли срести млади људи са шаховским кутијама“.
Неке спортске гране постојале су само у траговима. Под окриљем „Крајишника“ су 1938. формиране куглашка и пинг-понг секција, са преко 40 чланова. Објема су на располагање дате просторије на стадиону бана Богољуба Кујунџића. Импровизоване куглане постојале су и у пар гостионица, али су оне служиле за забаву доконих.
Бокса, који је касније прославио Бањалуку, није било ни у траговима. Да је интересовање за бокс постојало, свједочи податак да је 24. октобра 1932. у Хрватском дому „Нада“ приређен меч између Сарајлије Љубе Војводића и Београђанина Цакана Новаковића. Нажалост, нема других података о овом дуелу.
Бањалука је имала и појединаца предиспонираних за велика спортска достигнућа.
Веселин Мисита је у Бањалуци завршио основно и гимназијско образовање. Једно је вријеме био најмлађи мајор у краљевој војсци. Рат га је затекао на дужности команданта Врбаског артиљеријског пука. Командовао је акцијом ослобођења Лознице 31. августа 1941, која је постала први ослобођени град у Европи. У тој акцији је Веселин погинуо. Краљевска влада му је посмртно додијелила чин пуковника и Карађорђеву звијезду. Мисита је био побједник армијског такмичења у скијању.
Октобра 1939. на стадиону БСК-а у Београду одржани су испити за пријем кандидата у Вишу школу за телесно васпитање. У ту сврху је организован петобој (трчање на 100 м и на 2 км, бацање кугле, скок увис и скок удаљ). Конкуренција је била више него јака: државни смучарски првак Миран Цизељ, гимнастички репрезентативац Славко Кокот из Цеља, фудбалер и кошаркаш БСК-а Петар Манола, Јајчанин, ватерполо репрезентативац Винко Цвјетковић и државни рекордер у леђном пливању и ватерполиста Лука Цигановић, обојица Дубровчани…
Куглу је највише бацио Бањалучанин Шупут – 10.44 м. За њега наставници рекоше да ће бити државни рекордер јер је хитац бацио са минималном техником. Шупут је са 170 цм надмашио своје ривале и у скоку увис.
Зоран С. Мачкић, архивских савјетник Архив Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stasavanje-banjaluckog-sporta-3-Simultanka-svjetskog-prvaka-Aleksandra-Aljehina/234645.html