Хасан Ребац је био један од „зидараˮ који су морали да одговоре на 33 питања Танасија Динића, комесара за персонална питања у Комесарској управи Милана Аћимовића (од априла до краја августа 1941) и министра полиције у влади Милана Недића (од новембра 1941. до новембра 1942. године).
Рођен је у Мостару 1890. године. Био је муж Анице Савић Ребац. Студирао је у Београду, Бечу, Берлину, у Паризу је завршио оријенталне студије.
Пре Другог светског рата био је члан Главног одбора Црвеног крста (десет година), члан Централног одбора Народне одбране за време председниковања војводе Степе и генерала Љубе Милића, али и члан Главног одбора Српских четника (девет година). Такође је био члан Друштва Светог Саве, члан управе и оснивач друштва Београдски Гајрет – „Осман Ђикићˮ; члан Књижевног савета Матице српске (12 година) итд.
У писаним одговорима Танасију Динићу 8. маја 1942. Хасан Ребац је изнео своје погледе на национално питање, поделе на основу верске припадности, начине на које би требало превазићи предрасуде. Неки од ставова данас су можда незамисливи или могу да делују „шокантно“. Зато их дословно преносимо.
„Како сам рођен у Босни, где се чак и јавни живот гледа и спроводи кроз верске наочаре и како је то сметало братској слози Срба муслиманске и православне вере, то сам још из младости поставио себи као животни проблем да правим мостове између вером растављене браће, да уклањам између њих неспоразуме и да стварам што јачу братску љубав. Ради тога био сам огорчени противник политичких странака на верској подлози, као што је била Југословенска муслиманска организација, у којој су били у огромној већини наши муслимани. Сматрао сам да је вера приватна ствар појединаца и поједине националне скупштине, а да је нација, у којој може бити разних верских припадника, као што је наш случај, да је дакле нација изнад вере, јер је она својина општа.ˮ
„Кроз цео свој живот од најраније младости служио сам овим идејама. Као националиста узео сам учешћа као четник добровољац против Турске, по општем мишљењу муслиманске државе, па сам био четник чак и пре Балканског рата и у овом рату, као и доцније у Светском рату. Знао сам да ми Турци нису ништа, иако су муслимани, као што нису ни нашим православним ништа Грци и Румуни, иако су ови народи сви православне вере. Зато сам наступао против Турске, која је тлачила мој народ.ˮ
„Ово што сам ја знао требало је ширити међу шире слојеве наших и муслимана и православних, а то је ишло тешко и врло тешко, јер се не зна који су од њих у томе гори. Ниједна наша политичка странка није много марила или није имала кад да мари за ово врло крупно питање. Зато нисам као организовани члан (нисам ушао) ни у једну политичку странку, а имао сам највиших симпатија за Демократску странку, која је била најближа моме постављеном идеалу.ˮ
О целовитом исказу детаљније се можете обавестити у серији „33 одговораˮ, која се емитује на РТС (недељом на Другом каналу у 13.30), затим у књизи Масони и сарајевски атентат или у Архиву Југославије, фонд 100 (F18-323). Хасан Ребац је личност о којој би јавност требало више да зна.
ИЗВОР: НовиСтандард
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.