БИЉЕГ средњевјековног СРПСКИ ШТАМОПАРСТВА

НОВО ГОРАЖДЕ – У храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда, кога је 1454. године подигао херцег од Светог Саве, велики војвода босански, господар хумски и кнез дрински Херцег Стефан Вукчић – Косача, тачно пре 494 године почела је са радом прва штампарија на просторима данашње БиХ, а друга на Балкану, одмах иза Цетињске.

Штампарију је основао Божидар Горажданин, који је 1519. године пренео из Венеције у Доњу Сопотница, одакле је 1523. године под најездом Турака премештена у Румунски град Трговиште, а према неким подацима део штампарије пренет је у манастир Милешека код Пријепоља.

Књиге Горажданске штампаријеМада су биле комплетиране и завршене у електронској форми, пет књига репринт издања црквених ћириличник књига штампаних у Доњој Сопотници тек 2009. годин е су, захваљујући Народној библиотеци Србије, коначно одштампане.

Књиге су резултат пројекта „Горажданска штампарија“, кога је 2003. године започели истраживачко-научни тим Народне библиотеке Србије и Филозофског факултета Источно Сарајево, уз почетну подрш ку министарстава просвјете и културе Србије и Републике Српске.

Др Драган БараћПрема ри јечима проф. др Драгана Бараћа, руководиоца овог пројекта, саветника у Народној библиотеци Србије и ванредног професора Филозофског факултета Источно Сарајево, поред репринт издања црквених књига: Служабника (1519.), Псалтира (1921.) и Молитвеника (1923.), штампани су и научни радови бројних сарадника из академија наука и уметности Републике Српске, Русије и Србије, Народне библиотеке Србије, Матице Српске, Богословског факултета из Београда, Патријаршијског музеја Српске православне цркве из Београда и Библиотеке Светог архијерејског синода Румунске православне цркве.

Уз то, капитална дела „Горажданске штампарије“ садрже и Студију у којој је описана улога и значај „Горажданске штампарије“, прве ћириличне штампарије на просторима БиХ, а касније и Румуније, те њен утицај на ширење ћириличне књиге и европског штампарства у 16. веку , јер је она за кратко време рада повезивала културе, књижевност и уметност Венеције у Италији, Горажда у Босни и Херцеговини и Трговишта у Румунији.

Бараћ је на промоцији ових књига, 2009. године, посебно нагласио да су истраживања кроз овај пројекат тадашњих културно-историјских и политичких прилика, у којима је Горажданска штампарија настала на простору Старе Херцеговине, довела до сазнања да је из манастира Милешева, који је након пропасти Пећке патријаршије постао духовни и културни центар српства, потекла идеја о оснивању штампарије у Доњој Сопотници.

Истраживања су такође потврдила да је манастир Милешева, посредством Горажданске штампарије, имао пресудни утицај на српско средњевековно штампарство.

До данас је, на жалост, сачувано веома мало оригиналних књига штампаних у Доњој Сопотници, због чека је коначно штампање њихових репринт издања тим значајније.

Странице молитвеника горажданске штампаријеЗна се за 25 примерака „Служабника“, који се налазе у домаћим и страним библиотекама, почев од Русије до Хиландара и Београда. Једини примерак од прве књиге Служабника из 1519. године сачуван је на Хиландару у оригиналној величини, а Псалтир је реконструисан од три појединачна примерка. Иначе оригинални примерци и делови књига Горажданске штампарије чувају се у Венецији, Дубровнику, Трговишту, Београду и Санкт Петерсбургу.

Централна промоција ових књига одржана је на Петровдан, 12. јула у храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници-Ново Горажде, када је свечано обележено и 490 година Горажданског штампарства.

У општини Ново Горажде чине напоре да, путем одбора за изградњу, анимирају заинтересоване да коначно започну радови на обнови и изградњи Спомен штампарије, у кругу порте храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници.

За овај историјски подухват Митропиолит дабробосански Николај је пре четири године већ дао свој благослов, а из Удружења Српско-Канадског друштва „Свети Ђорђе“ из Кичинер у Канади, кога чини велики број исељених Срба из Горажда, у више наврата најављена је финансијска помоћ.

Уз то и велики број дародаваца заинтересован је за изградњу Спомен штампарије, а очекивати је да ће се у све то укључити и министарства просвјете и културе Републике Српске и Србије.

Без сваке сумње време је да коначно ти, дуго планирани и очекивани радови отпочну, како би изградња и уређење Спомен штампарије били што пре окончани.

Подсјећамо да се пет вијекова Горажданске штампарије навршава 2019. Године.

Биће то, без сумње, јединствен јубилеј који ће по значају превазићи оквире општине Ново Горажде, Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Славко Хелета

Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/istorijska-citanka/209-gorazdanska-stamparija