Милан Бегић је завршио студије медицине 1900. Почео је као жупанијски физикус у Загребу, а наставио као санитетски референт Загребачке области (1924-1929) и здравствени инспектор Одјељења за социјалну политику и народно здравље у Загребу (1929-1930). Потом је постављен за начелника Одјељења за социјалну политику и народно здравље Краљевске банске управе Врбаске бановине у Бањалуци.
Био је члан Банског санитетског савјета и један од оснивача Ротари клуба у Бањалуци. Указом од 8. новембра 1935. постављен је за начелника Одјељења за социјалну политику и народно здравље у Загребу. Умро је у Загребу 1940.
Мирјана Белеслин, рођена 1912. у Медини (Мађарска), у Београду је 1936. завршила студије медицине. Била је специјалиста за унутрашње болести.
Радила је од 9. маја 1939. на Интерном одјељењу Државне болнице у Бањалуци. Напустила је „самовољно дужност“ 6. августа 1941. и отишла у Мађарску. На препоруку др Ладислава Влашића, а наредбом Равнатељства Усташког редарства од 23. октобра 1941, примљена је поново у службу код Државне болнице у Бањалуци. Одатле је 18. септембра 1944. ступила у НОВ. Послије рата радила је као љекар Унутрашњег одјељења и шеф Интерног одјељења Бањалучке болнице. Обављала је приватну праксу до 15. фебруара 1952.
Лудвик Бенчина је рођен 1902. у Трсту. Завршио је студије медицине у Београду 1932. Био је специјалиста хигијене.
У Општој државној болници у Београду стажирао је до 1933, одакле је дошао у Бањалуку. Радио је као љекар у Хигијенском заводу у Бањалуци од августа 1934. до августа 1935, а затим као љекар и в. д. управника Дома народног здравља у Босанској Градишци (1935-1939) и в. д. управника Дома народног здравља у Јајцу од 31. јула 1939.
За вријеме Другог свјетског рата био је срески љекар и управник Дома народног здравља у Јајцу. У НОП-у је учествовао од 24. новембра 1942. до 30. марта 1943, а као војни љекар у Југословенској армији од 4. септембра 1944. до 1. јуна 1946. Након демобилизације радио је у Санаторијуму за грудоболне на Иришком венцу, а потом на Заразном одјељењу Окружне болнице у Ваљеву.
Берта Бергман, рођена 1892. у Блажују код Сарајева, завршила је Медицински факултет у Бечу 1918. Као секундарни љекар у Градској болници у Бањалуци радила је од 1921. до септембра 1924, када је поднијела оставку на државну службу. Пред Други свјетски рат је била управник Школске поликлинике у Мостару.
За вријеме Другог свјетског рата у својој кући у Мостару направила је прихватни центар за јеврејске избјеглице из Сарајева. У НОП се укључила од почетка устанка 1941. Одржавала је илегалне санитетске курсеве прве помоћи, лијечила рањенике и слала санитетски материјал и лијекове партизанима. Током рата два пута је хапшена, а 15. јануара 1945. одведена у логор Јасеновац, гдје је убијена. Њено име је урезано на спомен-плочи ВМА у Београду и Мостару.
Бењамин Бернштајн је био контрактуални љекар Хируршког одјељења Сталне војне болнице Врбаске дивизијске области од 1921. Затим је 30-их година ЏЏ вијека радио у Загребу, а од краја фебруара 1935. у Окружном уреду за осигурање радника у Бањалуци. Од априла до јула 1937. био је љекар приправник у Лушци Паланци.
Самуел Бијелић, рођен 1877. у Осијеку, у Бањалуци је јула 1940. отворио приватну ординацију. На годишњој скупштини Љекарске коморе Врбаске бановине 23. марта 1941. изабран је за благајника.
Хасиб Бушатлић, рођен 1901. у Власеници, студије медицине завршио је у Загребу 1931. Од 1934. до априла 1941. радио је у бановинским болницама у Травнику, Чачку, Власеници и Тузли и у Државној болници у Бањалуци.
Мобилисан је 6. априла 1941. као љекар 81. аутомобилског батаљона. Заробљен је са штабом у Бановој Јарузи и спроведен у логор Војног сабиралишта Загребачког збора. Одатле је 16. априла 1941. мобилисан као љекар НДХ. Након 20 дана је отпуштен из службе, јер је логор распуштен, а заробљеници упућени у Њемачку. У Државној болници у Бањалуци радио је од јуна до октобра 1941. Обављао је два пута домобранску резерву од по два мјесеца. Предао се 8. септембра 1942. Првој пролетерској дивизији у Кључу, са којом је 1942. отишао у Црну Гору, гдје је био управник партизанских болница. Заробили су га Нијемци 13. јуна 1943. на Сутјесци, спровели у Фочу и предали домобранима. Тамо је остао до маја 1944, када је због болести отпуштен.
Послије рата, до децембра 1947, када је премјештен у Рогатицу, радио је у Државној окружној болници у Бањалуци.
Мр Бојан Стојнић, директор, Верица М. Стошић, помоћник директора Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Banjalucki-ljekari-u-Kraljevini-Jugoslaviji-1929-1941-Ljekar-jedan-od-osnivaca-Rotari-kluba/238277.html