СПАСОВДАН, 04.06.1992 ГОДИНЕ – ЂОРЂЕ ШУВАЈЛО „1355 ДАНА“ (4)

Многи су долазили изнад ћелије, осматрали, мјеркали и наређивали да се изујемо и тако босоноги станемо у двије врсте и чекамо “комисију” која је радила по ћелијама. Јечи ћелија бр.1. У нама се леди крв. Страх се увукао под кожу и угнијездио се као змија у клупку у подножју наших потиљака. Дође и тај тренутак кад се отворише и наша врата. Уђоше у потпуно новим маскирним униформама. На ногама су им се сијале нове војничке чизме. Били су наоружани са аутоматским пушкама страног поријекла. У тој групи сам препознао Едхема Тиру, званог Тики, из оближњег мјешовитог села Осеник. Он им је био предводник. Сви остали су били из других дијелова распарчане државе Југославије. Од нас дванаестак затворених пажњу су усредсредили на заставника Владу Божовића, Деју Голуба и мене – Ђорђа Шувајла. Ни остали у ћелији нису били поштеђени батина, али ова тројица су имали посебан третман који се одликовао специјално тренираним сеансама туче и батињања немоћних. Док је хорда зликоваца била заузета првом двојицом, крајичком ока, на бетонској плочи изнад ћелија видио сам двојицу познаника из предратног СУП-а Хаџићи како се љубе са главнокомандујућим те “комисије” србомрзаца. Зликовац који је предводио „комисију” је било лице са територије Санџака. О Санџаклијама ћу говорити касније у овом рукопису. Велико изненађење и велики страх сам доживио кад сам угледао угледне комунисте из СУП-а Хаџићи. Начелник, још у Титово вријеме, био је Енвер Дуповац. Његов дјед је у II свјетском рату био усташа. Борио се на страни Хитлерове Њемачке. Са његове десне стране, командир милиције у то исто вријеме Сабрија Хебиб. Значи све је договорено и то на највишем нивоу СДА (Странка демократске акције), чисто муслиманска странка.

(из књиге “1335 дана“, аутора Ђорђа Шувајла)