Светозар Ћоровић
(Мостар, 29. мај 1875 – Мостар, 17. април 1919)
Један од познатијих српских приповедача из херцеговачког краја.
Светозар Ћоровић родио се 29. маја 1875. год. у Мостару, где је завршио основну и трговачку школу. Од 1887. године објављивао је радове у многим листовима и часописима: Голуб, Невен, Босанска вила, Луча, Отаџбина и Бранково коло. Био је активан члан мостарског друштва „Гусле“.
Огледао се иу другим књижевно-културним активностима: урадник календара Неретљанин (1894, 1895), покретач и уредник (прва три годишта) часописа Зора (1896-1901), члан редакције и сарадник опозиционог листа Народ (1907). За време анексионе кризе 1908 избегао је у Италији. И Босански сабор за посланика је био изабран 1910 .. По избијању рата 1914. је ухапшен, одведен у таоце, потом мобилисан и као војник послат у Мађарску. Тешко болестан вратио се у Мостар 1917. године.
Светозар Ћоровић умро је у Мостару 17. априла 1919. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернација, у којима је провео прве три године Првог светског рата.
Писао је много: објавио је десетак књига приповедака, скоро исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дела издвајају се романи „Мајчина султанија“ (1906) са необичним ликом паланачке каћиперка у средишту, „Стојан Мутикаша“ (1907), гјде је испричана историја човека који од сиромашна сеоског дечака постаје велик трговац, зеленаш и поганац, и „Јарани „(1911), у којима је приказан муслимански живаљ Херцеговине у немирна времена уочи престанка турске власти. Ћоровић је вешт приповедач, пише лако и брзо, његово је приповедање једноставно и природно, композиција како у кратким тако иу дужим формама спретна, мотиви добро одабрани, радња сигурно вођена.
Његова најпознатија дела су: „Женидба Пере Карантана“ (1905), “ Мајчина султанија „(1906),“ Стојан Мутикаша (1907), „У ћелијама“ (1908), „У мраку“ (1909), „Јарани“ (1911), „Зулумћар“ (1913), „Као вихор“ (1918 ), „Међу својима“ (1921); приповијетке („Богојављенска ноћ“, „Пријатељи (приповетка Светозара Ћоровића) Пријатељи“, „Под пећинама“, „На води“, „На Васкрс“) и најзад неколико позоришних комада: Две шаљиве игре „Поремећен план“ и „Издаје стан под кирију „(1899) и актовке“ Он „,“ Адембег „,“ Птице у кавезу „и“ Повратак „.
Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/zasluzni-srbi/knjizevnici/97-svetozar-corovic