Горан Комар: Џамија у гатачком селу Придворица саграђена на мјесту православног манастира

• НОВООТКРИВЕНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ У СЕЛУ ПРИДВОРИЦА (ГАТАЧКИ БОРАЧ) –
  Намјера овог текста је двојака. Прво, указивање на чињеницу да је џамија у страдалном селу Придворица у Гатачком Борчу саграђена на православном манастиру служећи се надгробним споменицима манастирског гробља, и друго, да позове надлежне установе за заштиту споменика културе у Босни и Херцеговини (Федерацији и Републици Српској) на предузимање неодложних корака за заштиту откривених надгробних споменика средњег вијека, а нарочито оних са ћириличким натписима.

Горан Ж. Комар

Дана 3. августа, приликом посјете манастиру Пива, дошло је до сусрета са члановима „Удружења добровољних давалаца крви Гацко“ из Гацка. У разговору са предсједником удружења г. Мирославом Вујовићем-Хргом, дознао сам о измјештању великог броја средњовјековних надгробних споменика из темеља и зидова џамије у гатачком селу Придворица (по први пут у историји џамије) на простор ван ограде џамије. Џамија је тренутно у обнови која је у грађевинском смислу скоро довршена. Приликом ранијих обнова, споменици су задржавани као грађевински материјал.

Током 6. августа прије подне посјетили смо Придворицу и помно прегледали све измјештене споменике. Из темеља и зидова џамије измјештено је 47 споменика, сви саграђени од бијелог кречњака и сви типа сандука. Међу њима нема споменика већих димензија. На појединима се виде трагови малтера. Међутим, два споменика чувају ћириличке натписе средњег вијека. На првом споменику који је сада постављен у средишњем дијелу групе повађених и измјештених споменика пише: ОВДЈЕ ЛЕЖИ РАПАЛО КАЛУЂЕР. На тај начин, откривамо да је предање народа Гатачког Борча које говори о православном манастиру на мјесту џамије потпуно тачно.

Други натпис уклесан је у простору чворишта надгробног Крста који је, највјероватније, приликом рушења старог православног манастирског гробља и уградње у зграду џамије поломљен. Недостаје му хоризонтална греда, али је и данас сасвим видљиво да је у питању споменик облика Крста. Уосталом, то открива и сам натпис: …ВИЋ УСЈЕЧЕ ОВАЈ КРСТ РАДОЈЕ КОВАЧ.

Фото: Горан Ж. Комар

…(А СЕ ЛЕЖИ … …) ВИЋ УС(ЕЧ) Е САИ КР(СТ) РАДОЕ КОВА ЧОвдје лежи … …вић. Усјече овај Крст Радоје ковач.

Надгробни споменици који су измјештени на бријег из ограду будуће џамије у Придворици представљају остатке уништеног манастирског гробља средњовјековног манастира у борачком селу Придворица. Манастир је био смјештен у близини извора Придворачке ријеке која даје главни дио воде Неретви. Кључни доказ лежи управо у натпису калуђера на споменику који је изнешен из темеља и зидова старе џамије, као и остацима надгробног Крста са натписом.

У непосредној близини џамије леже рушевине кућа Аџића који су, заједно са осталим српским становништвом, на Божић 1942. побијени од стране комшија. У близини, узводније, црква Светог Василија Острошког и Тврдошког са гробљем које је, такође, поломљено 1942. године. На том мјесту сада се, напорима нашег народа, стварају услови за насељење монаха и успостављање манастира.

Низводно, низ Неретву, лежи село Трновица које такође посједује рушевину џамије. И та џамија је саграђена на српском православном манастиру на предјелу Дубраве. У непосредној близини, на платоу високо изнад Неретве, постоје велика средњовјековна гробља са веома крупним и старим примјерцима стећака типа сандука и сљемењака, предио који се и сада назива Варош, као и предио Калађуревине. На главици крај цесте, везано за гробну гомилу, споменик типа сљемењака са ћириличким натписом госпође Стане:  У ИМЕ БОЖЈЕ, ГЛЕ (ОВО ЈЕ), ГОСПОЈЕ СТАНЕ. И ове споменике, као и рушевине џамије која лежи сред старог гробља и такође посједује крупне споменике уграђене у темеље и зидове, посјетили смо истог дана.

Фото: Горан Ж. Комар (Кликните на слику за увећање)

Меканом кредом маркиран текст натписа: ВА ИМЕ БОЖИЕ А СЕ ГОСПОЕ СТАНЕ. У име Божије, гле госпође Стане.

Знак Крста усјечен је на западној, ужој страни споменика. Овај натпис тачно је објавио уважени претходник Марко Вего (М. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus III, Sarajevo, 1964, 180, br. 46), a прије њега помињао га је и уважени Шефик Бешлагић (Š. Bešlagić, Novopronađeni natpisi na stećcima, Naše starine IX, 135-136; исти, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 190).

Према предању, братства оба манастира избјегла су након разарања током или послије Морејског рата (1684-1699) у планину Зеленгору. Народ ових крајева је у катастрофи коју је доживио након рата и слома аустро-српске офанзиве био изложен уништавању и избјегао је ка Босни. Из Придвораца, братство је избјегло ка Котленичком језеру на Зеленгори.

Како смо у последњим годинама могли видјети, свугдје на територији Републике Српске у селима у којима муслиманско становништво живи као доминантно или скупа са Србима, налазе се средњовјековни споменици српског православног народа. Они свједоче, каткада, везаност тог становништва за ове гробне споменике, а каткада, намјеру скривања истине о посљедицама турског освојења Босне и Херцеговине током 15. вијека. Такав је случај овдје у Придворцима гдје је првобитна џамија саграђена након затирања српског гробља и манастира, као, уосталом, у Бијељини, гдје су темељи џамије крили десетине оваквих гробних споменика са мноштвом натписа, па чак и једним натписом ктитора цркве. Примјера ради, градска црква коју је у Херцег Новом подигао херцег Влатко Косача током осме деценије 15. вијека, послије турских освајања, претворена је у џамију. Такав је случај и у околини Билеће гдје су откривени темељи низа цркава у тамошњим муслиманским селима. Увјерен сам да се и средњовјековна црква у требињској вароши крије испод темеља џамије.

Овај чланак настао је као резултат теренских истраживања ћириличких натписа на простору Старе Херцеговине, као и значајних дјелова централне и источне Босне која трају од 2004. године (Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са прегледом крстова), треће издање, Подгорица, 2007).