ГРАДИШКА НЕГДА И САДА – БОСАНСКА ВИЛА (1886)

По приповиједању мога парохијанина Ннпка Турудије, старца од 94 године, била је босанска Градишка прије 90 година врло мала и незнатна. Имала је само 4 српске, 6 католичких и неколико турских кућа. У граду (за који се не зна извјесно, ко га је градио) сједио је Дервиш-ага Смаилагић. Њега су послије одатле истјерали а дошао је тако звани „кул“ од четири човјека, који су управљали Градишком и судили раји. Од тога времена почели су Градишку насељавати, и то већином Крајишници. У оно вријеме мјесто је било гадно и блатно, а тешко је било у њега доћи. Народ је био много друкчији и бољи. Цркве није било, него је употребљаван „чадор“ (покретна црква), под којим се служило, и то само на Васкрсеније у Даминцима. Свештеника било је много мање Потребе људске било је много лакше намиривати; улчек шенице (40 ока) био је вижлин (60 пара или 12 крајцара), кукуруз аман ни по што, јарац Вижлин, во или крава најскупљи по 30 гроша; месо пријесно 8 пара, а печено 12, па је послије мало поскупило и изашло на 14 пара. Сава је била много мања, но откако почеше пароброди овуда пролазити, од тада вода поткопава и круни обалу, па читаве њиве кроз кратко вријеме пропадну. Путева није скоро ни било те је и промет био са великим тешкоћама скопчан. Шума и лугова било је доста, но доцније их народ исијече, на много испродава Аустријанцима. Земља је много боље рађала. Кућа од дванајест чељади усије по 4 днине (јутра), па се и по три године мјестимице налазило старога жита. Псовања није било до само пост и у пост, а ко би псовао вјеру или душу, тога су клетвама обасипали. Пост је држан чисто, и у свему био је свијет умјеренији, но од 40 година амо почео се у народу губити образ и поштење. Око Градишке биле су три попахане: на Кулини, у Врбашкој и Мусали одакле су Аустријанци пуцали на градишки градић, и кулу му порушили. Покрај вароши био је један велики стари раст, кога је аустријско топовско тане пробило, те се кроза њ видило. Турци су народ робили и тлацили; али је свијет и опет имао више него ли данас. Тако је било онда, а сад да видимо како Градишка, Бербир звана, данас изгледа. Мјесто лежи у питомој равни крај воде Саве наспрам аустријске Старе Градишке. Има мухамедовских, српских и католичких кућа око 900 са 4600 душа. Варош је на савској скели, те је изложена већем промету, али уз страну конкуренцију мјешчани рекао би не напредују колико би требало. Рача трговинских има прилично доста, међу којима Мухамеданци и Срби чине превагу, Како Градишка, тако и сва села поред Саве до Свињара и даље изложена су честој поплави што чини, да су тежаци сиромашни. Сије се кукуруз, али колико пута и њега вода не да обрати, него — поплави сву околину и тада настаје јагма меду кукавним становницима прождрљивом Савом. Често пута сјетве због тог окасне и то је главни узрок, да су људи овуда танка стања, а мало даље напоменућу и друм, који чини, да наш сиромашни ратар из дана у дан пропада и губи се. Околина је сва равна и шума изузев власнички гајева у близини овој нема. Козара је главна планина, но и она ће рек’о би скоро изгубити се, а то најбоље зна парна тестера, која је управ под једним сводом поред ријеке Јабланице начињена, а у планини има сваки дан до 300 радника, те сваки дан но неколико хиљада разне грађе израде, којом се не користи наш босански народ. Уз то има и лугова нешто, који служе отоци за пашу и по њима наће се мјестимице по гдје који зец, срна, лисица и тетријеб. Вуци су већ то реци, а медеда или дивљу свињу ријеткост је и чути. Околина или котар градишки протеже се до планине Козаре, па онда на југ до Маглајана (кот. бањалучки) и на исток до Врбаса, преко кога су села Прњаворскога котара. Сјеверном нашом страном тече ријека Сава, која нас раставља од Аустрије. Осим Саве, околину пресјецају и још неке рјечице и потоци, од којих има и врело .Љевчаница, по коме се већи дио котара Лијевчом назива. У већим ријекама било је прије окупације много рака, но они су сви у години 1879. покрепали. — Рибе истина има још и то разне, али и она је то ређа, јер је много лове, особито овдашњи тежаци католици. Врела и бунара има у Лијевчу доста, но већином је вода нездрава и грозничава, у којој се жабе и други гадови у већем броју легу. Четири врела у овој читавој околини знатна су и то:Карасеновац у Стапарима, Радосавац у Машнцима, Ардаловац у Драгељима Шајновац у Трњебовљанима. Вода у тима бунарима добра је, али и опет није као планински извори. Воде, како сам казао врло често набујају и поплаве многа села, па и варош Градишка, тада изгледа као право мало острво. То је узрок, те се варош често насипа тако, да је негдје по метар и два и више испред и око кућа насуто. У Градишкој је тешко и кућу начинити. Замислити треба, колико оде цигле у темељ, који се поставља за 3—4 аршина дубоко у земљи, на правом тлу, који није насипан. Мал’ не, што би могао читаву кућу на сувој земљи направити, овде оде у шанац, у коме се темељ има поставити. Но варош се и опет одликује са неколико тврђих здања, као што је кућа г. Боже Љубојевица, кућа Прцинца и Р. Илица, стари и нови конак; а све ће те крунисати ново српско школско здање које се ове године почело градити, ради кога садашња црквена општина много труда улаже, да што тврђе, љепше и савршеније испадне. Летимично напоменуо сам, како отприлике стоји и изгледа Градишка у обиму њезином; а сад ћу нешто и о становницима овдашњијем рећи. — Градишка и скоро сво Лијевче насељено је свијетом готово из цијеле Босне, а у новије вријеме обашли су га и нови културни народ, Нијемци „Прајзи“ звани. Ученији људи говоре, да би кроз 50 година сав овдашњи свијет а особито по Славонији изумр’о и затр’о се, да га странци и досељеници не напуњавају. Равнине овдашње и лијеп положај чине, да су ти нови насељеници притисли око три сата и с једну и с другу страну главног бањалучког пута земљу коју на особити начин, обрађују и разним справама дотјерују, те се без гријеха смије рећи, да њихова љетина 5—0 пута више и боље роди, него ли усјеви наши…

Аутор: Ст. Н. Давидовић

Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/450207