САНСКИ МОСТ СА ОКОЛИЦОМ – БОСАНСКА ВИЛА (1892)

„Сански Мосту и равнине твоје, Ја изгубих обје очи своје. Гледајући низ равнине твоје.“ Срп. нар. п. Сански Мост“ или како народ вели „Сана“, јест варош, која лежи у „Босанској Крајини“, на ријеци „Сани“. „Сански Мост“ граници: на сјеверу приједорским котаром, на југу петровацким и кљуцким, на западу костајницким у крупским, а на истоку бањалучким котаром. Котару „Санског Моста“ доходе ове шуме: велики дио „Грмеч планине“, „Мајданска планина“, „Кијевска планина“, Камењак“, „Бобија“, „Јаворњача“, „Челић“, „Градина“, „Отиш“, „Лисац“, „Берхамаганица“, „Гајчиг“, „Црни врх“ и „Мријежница“. У котару „Санског Моста“ јесу ове воде: „Сана“, она извире у Јајачком котару, а тече кроз кључки котар и котар „Санског Моста“, код Бос. Новог салијева се у „Уну“. Сана је прилично дубока, по њој плове товарне лађе. На ријеци Сани има доста млинова. Она зна више пута плахо набујати, али брзо усахне. Притоци ријеке „Сане“ јесу ови: са западне стране: „Саница“, која извире испод „Грмеч планине, а салијева се у Сану код села „Хрустова“ и „Врпоља“ (кључки котар) Одмах на извору ријеке „Санице“ налазе се силни млниови, пиле и ступе; има један старински млин, ког није нужно никад покривати, јер га једна, од природе удешена, литица чува од непогодна времена. Рјечица „Дабар“, она „извире у селу истога имена, а салијева се у „Сану“ код села „Лужани“ ; „Здена“, ова рјечица извире у селу истог имена, а салијава се у „Сану“ управо код шехер „Санског Моста“; „Блија“, она извире у селу „Липнику“, а салијева се у ријеку „Сану“, код села „Трнове“; е источне стране: рјечица „Козија“, која извире у селу истог имена, салијева се у „Сану“ код села „Томине“.

. „Сански Мост“ састоји се из 59 великих села; а ако хоћемо бројити и омања сеоца, то их има равно 81. — Села што доходе котару „Санског Моста“, већином су раштркана. Најдаље село од вароши јесте 8 сахата. Сва су села у опште врло лијепа и романтична. Има их јако врховних а и жупних. — Тежаци у овим селима одвећ су разумни и паметни, јуначни и одважни. По селима Санског Моста има много досељеника и то највише из Лике и Далмације. Котару Санског Моста спада и мала запуштена варошица „Стари Мајдан“. Ова варошица, или боље реци село, удаљено је 2 сахата од Санског Моста. „Стари Мајдан“ лежи на једној долини, опкољен је са свију страна брдима. Овдје је за турског вакта било сједиште кадилука (котарска област). Народ приповиједа, да су у „Старом Мајдану“ били многи мајдани, те да се по тим мајданима и назвао „Мајдан“, а „Стари“ због тога, што су ту још од памтивијека мајдани били. У Старом Мајдану су житељи православне вјере и мухамедовске. Српско-православни становници Старог Мајдана јако су родољубиви и сложни. Држе се добро у старинским српским народним обицајима. Они као једно овеце село имаду своју милу српску школу, гдје им се Српцад у српском духу васпитава. Народ приповиједа, да је Јанковиц Стојан једном сав бутумиле Стари Мајдан похарао и попалио, па кад је подалеко изашао, путем, идуци у Сански Мост усади на једном брежуљцицу одмах покрај пута два храста, који и дан данас постоје. — Опет неки су ми приповиједали, да је Јанковић Стојан само за те храстове коња везао, а да их није садио.

У котару Санског Моста имаду 2 српско-православне школе, и то једна у Санском Мосту, а једна у Старом Мајдану; у истим мјестима има по једна народна (комунална) школа. У котару Санског Моста има 10 српско-православних цркава, а 2 римо-католичке. — Српско-православне цркве налазе се у овим мјестима: 1) у вароши, а та је црква начињена на врло лијепом мјесту; одмах покрај цркве има нешто српске школе. (Ако Бог да, ваљда ће Срби Санског Моста наскоро бољу школу начинити, — Боже дај!!!). Црква у вароши саграђена је 1873. од дрвета, али пошто је била јако малена, срушена је, а на истом мјесту саградена је нова 1883. Храм је цркви у вароши св. Петар и Павао. 2) У Старом Мајдану је црква саградена 1864. од дрвета. 3) У селу Томини саградена је од дрвета 1837. 4) У селу Лушци-Паланки, ова је црква саградена 1879. од дрвета. 5) У селу Еминовцима саградена 1880., од дрвета. 6) У селу Адровцима саградена је од дрвета, које године не зна се. 7) У селу Липнику не зна се кад је грађена. 8) У селу Мајкић-Јапри, саградена је од дрвета 1882. 9) У селу Јелашиновцима, саградена 1885., од дрвета. 10) У селу Оштрој Луци, саграђена од дрвета 1870. године.

У котару Санског Моста имаду неколика мајдана и то све од гвожђа. — У околини Санског Моста има доста вода, пећина и стародревних рушевина, о којима народ свашта приповиједа и нагађа. Од рушевина н. пр. „Томина кула“ (види „Гласник зем. муз.“ књига II.) Код Томине куле имао бих примијетити, да се она не налази између Старог Мајдана и Кључа, као што у „Гласнику“ стоји, већ између Санског Моста и Кључа. — Она је сад поправљена и циглом покривена. — „Мали и велики град“ (види „Гласник зем. муз.“ кн.. IV.). „Доњи каменград“, јако лијепа и интересантна рушевина (читав град), а налазе се у селу истог имена, на једном повисоку бријегу и сад је доста у цјелини. У селу „Дабру“ има једна пећина; народ приповиједа, да је та пећина још од вајкада била хајдучко склониште. — Ова је пећина много користила српско-православном народу уз дољанску буну (1858.) и уз ову потоњу буну (1875.), јер се је у њу сакривао од зулума. Што се вода тиче, то сам разабрао, да има у селу „Кијеву“ „Краљичино врело“. Народ приповиједа, да се у овом врелу утопила некаква краљица, те да се за то и зове „Краљичино врело“. У селу Дабру налази се једна „Црна вода“, а народ приповиједа, да је некаква краљица бјежала с двоје дјеце од непријатеља, па бјежећи, дјеца ожедње, те стану искати воде; краљица их је замамљивала, док на једном не набаса на воду (данашњу црну воду) у селу Дабру; она се овесели и спусти дјецу на земљу, а пође да им заграби воде, но дјеца бијаху већ мртва. Сад краљица уздахне и рекне: „Ао, мили Бого, једва сам чекала, да нађем воде, па истом кад је надох изгубих своју пошљедну наду и уздање — ах то је за ме „црна вода“!“

Аутор: Петар Иванчевић

Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/661139