Божић је највећи светац и највеселији дан у години, као што овде народ вели: нема славе без Божица Божицу се свак радује; о Божнцу је и сиромашна куца пуна, те и ја не могох изабрати љепшега дана, да почнем описивати народне обицаје и светковине — до Божић. На десет дана пред празник па све до Божића сва је кућа у послу. Домаћин заповиједа, млади иду у дрва, да се нацера дрва, у млин да се самеље брашна, у варош по пице за Божица и т. д. На два дана пред Божић иде дрвар још са једнијем из куће да сијече и доћера бадњаке, или како их већина зове весељаке. Домаћица умијеси им пшеничан колач и метне у торбу. У јутру када крену пије се ракија, коју домаћин наздрави: „Здраво нам момци ове године по весељаке одлазили, одлазили млого љета и година и весељаке кући здраво и весело догонили, те нам кућа вазда здрава и весела била, ако бог да !“ — а остали вичу амин. Ту ти попију сви по једну двије ракије; па и најмањем детету дају ; а да не би чаше опоганило сипљу му у звонце, које готово свако дијете о пасу има. Када се крену млади, метну им у торбу уз колач и по једну бочицу ракије, коју ће о доручку попити и комшије, које затеку у планини, штимати. Када дођу у планину сијеку бадњаке, па кад је посао свршен, посједају повише њих, па макар и из трећег села били, те сви заједно доручкују, а сваки извади своју ракију, па часте један другога. Када се начасте и напију, натоваре весељаке, који се обично састоје из пет сирових церових биља, и то три, који се зову прави весељаци; дугачки по једно два и по аршина, и двије одебље биље, дугачке по један аршин што се зову јастуци. Путем пјевају и веселе се, а док се оружје носило и пушкарало се. Кад уљегну у село испред чије год куће прођу, честитају им и часте их ракијом и љешницима; а када кући ДОЂУ оговарају весељаке, па их прислањају близу кућних врата уза зид, окренувши их уз брдо како су расли, а уза њих прислањају јастуке. Сјутри дан т. ј. на Бадњи дан урани домаћин и чобан прије сунца, па иду у обор, изаберу по једно или двоје брава, како је у којој кући чељади; закољу, осоле, и на ражањ натакну. Домаћица и још која женска из куће, цијели дан мијесе хљебове и пред веће домаћица помете кућу, иде и донесе сламе, коју у једно уже такођер од сламе или сијена увијено, свеже, а када донесе не дријеши, него чупа испод завежљаја па посипа њоме сву кућу. За тим као квочка квоцуци, проспе по слами ораха и љешника, а деца за њом као пилићи пиучући, иду и купе, претурујући се по слами, које ће више уграбити. Слама се за сва три дана Божића не износи из куће, нити се кућа мете. Уже, у коме је слама донешена, остави се до иза малога Божића, па га домаћица по маломо Божићу избаци пред кућу онако завезано, а по њему проспе божићно жито, па све кокоши шцука да зобљу. Када се кокоши окупе зобати, домаћица им рекне три пута: „како ми скупа зобале, тако ми скупа носиле.“ У први мрак уносе се бадњаци. Домаћин је већ прије унио јастуке, па метнуо дебљи по врх, а тањи по дно огњишта, а сада иде са још два мушкића т. ј. ако их има у кући, па домаћин носи напријед. Када наступи на врата, домаћица га поспе житом, а он виче: „добра вече!“ — „добра ти срећа!“ — „честита ви Бадња вече!“ „и с тобом заједно!“ — „и сјутра Божић и сви данци по Божићу ако Бог да!“ — „амин, и с тобом заједно!“ остали кад уносе вичу једнако као и домаћин. Домаћин положи весељаке врх јастука и то у овоме реду: најдебљи с десне стране, средњи са лијеве, а а најтањи врх ова два, сад домацин узме цашу с вином и наздравља: „ове године весељаке весело провеселили, дај Боже, да нам се момци и јунаци вазда и увијек веселили, весело на сваки рад одлазили, а још веселије куци долазили, ако Бог да!“ — остали вичу амин“ — а он наставља даље: „здрави сте ми, моји бадњаци, моји весељаци, весело ми горили а око вас момци весело винце пили и весеље орили, као сретни и Богу мили Срби, ако Бог да!“ — остали вичу: „амин,“ сад пола чаше попије а другом половицом три пут у накрст преко бадњака прелије, и тада пјевају: „Многаја љета.“ Пошље овог моле се Богу, а одмах по молитви сједну вечерати. Пошље вечере много се не сједи но одмах иду спавати, јера им се треба рано дизати. У прве кокоте дигне се домаћин, па пошто се умије и и Богу моли, изметне пушку (т. Ј. док се оружје носило) а млади донесу веселицу, коју домацин сам привесели и окрсне неколико пута, па уступи младима, јера се сви отимљу, а сам намјести жераве де треба више, де мање, да се лијепо и једнако испече. По том метне у какав бакрен судић воде са соли, а у процијеп углави лоја од кошуљице, коју је из.веселице извадио, па маже веселицу да му не испуца. Док се веселица пече домаћица подмеће сахане или тепсије па вади масти, којом умијеси чесницу, у коју се меће сребрен какав новац, а момци пјевају разне пјесме од којих је ова на првом реду : У Божића три ножића, весело, весело, „ „ „ „ коледо, коледо, Једним реже веселицу, весело, весело, „ „ „ коледо, коледо, Другим реже печеницу, весело, весело, „ „ „ коледо, коледо, Трећим реже погачицу, весело, весело, „ „ „ коледо, коледо. Да ли је веселица печена, домаћин куша мечући прст у месо, обично у бут, па ако не пржи прст онда је већ печена, та одмах домаћин истури пушку и веселица се иставља. Ако се има и друго бравце пећи, млади пристављају и пеку, а домаћин се одене и креће се цркви. У цркви када се сврши литурђија, иду сваки својој кући, а де се два на путу сретну поздра вљају се мјесто „Добро јутро“ са: „Христос се роди“ и „Ва истину роди.“ Кад домацин доде куци подијели нафору, па одреже од десног плећа и омрси се. У многим кућама мрсе се машчу од веселице, и веле да их љутина цијеле године неће морити. Кад домаћин начне веселицу онда море свако чељаде откинути и омрсити се. Међу тим доде и полазник.
(Наставиће се)
Аутор: Лука Грђић
Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/596847
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.