(Наставак). Полазник је обично који од рода, у многим куцама кум а у неким и комшија. Кад полазник ступи на врата виче: „добро ви јутро!“ а домаћица га поспе житом, а и он носи у руци жита, па баци на домаћицу говорећи : „Христос се родни сретан ви Божић и сви данци по Божићу!“ Домаћица и ко се још пригоди у кући одговара „и с тобом заједно и сретан нам ти полазник!“ Сад полазник уљеже у кућу, увати у руке два већ прегорјела бадњака, па креше један о други говорећи: „колико варница, онолико у брата домаћина жутица, колико варница онолико у брата домаћина с јањцима оваца, коза с козлићима, крава с теоћима, волића и детића, ако Бог да!“ — Кутња чељад вичу: „амин.“ — Он такне у сваку главњу по мало, остави на огњишту шипак или јабуку, а у њу задевен по који новац; обично талијер, а најмање ако је сиромах цванцику ; које домаћица остави у ћасу или здјелу, у чему јој стоји жито, којијем је полазника посипала. Полазник сједне са домаћином па пошто попију кахву и по неколике ракије, дигне се домаћин, отпара десно плеће од веселице, па изреже и огули чувајући да у плеће ножем не кроне. Сад му један млади дода бардак вина, а он наздрави: „здрав си ми, сретни полазниче, да Бог да наш овај састанак сретан на уранку био као Христу и Јовану на води Јордану! Ђе се год састајали, један другога у јуначко лице љубили, ка’ сретни и Богу мили Срби, ако Бог да!“ Пошто се мало напију и поједу, домаћин или ако је полазник вјештији, узме огуљено плеће и гата: хоће ли бити пуна кућа, хоће ли ко из куће умријети, има ли пут из куће или у кућу, каква ће бити година, хоће ли бити родна или не, какав ће бити хајван, хоће ли бити ратова или не, и т. д. Ја сам више пута гледао и распитивао о овоме гатању, па ћу ево што знам да забиљежим. Чашица од плећа зове се кућа, ако је чашица пуна, онда веле биће пуна кућа и родна година, ако им је чашица удољена то је знак да неће родити година и да ће кућа бити празна. Ако у чашици има рупа као убод од ножа или од игле, то зову рака (гроб), те веле да ће неко умријети из куће; ову раку треба сравнити са носилама, носила се гледају на рубу од плећа, т. ј. оному од мозга, па ако има пукотина што тече од доњега краја, те се море палцем до првога жглоба притиснути, то је онда сигурно мртвац из куће, ако ли се не море вако притпенути, но је на више уз плеће, веле да није у кући но у родбини. Мала пукотина значи мало чељаде, а велика велико. Ако у чашици плећа има нека трака до на сред ње, то се зове пут, ако је трака или пукотина шира у чашици унутра, онда је пут из куће, а ако није носила на плећу, знак је да ће се из куће девојка одвести. Ако је трака шира при врху чашице, онда је пут у кућу, те веле да ће се неко оженити, или ако кућно чељаде има ђе у свијету, веле да ће се кући повратити. Жила од плећа на врх чашице зове се коњски јулар. Ако је жила једнострука и угладена, онда је тврд јулар и добри коњи ; ако ли је. двострука, трострука и неугладена, то је знак да није добра она година за коње. У кога плећа има око чашице кожица као опна од јаја, веле да је та кућа дужна што манастиру или коме другоме вакуфу. Посред плећа гледа се бешика, одмах испод чашице. На равној страни плећа, што се са врх чашице палцем до првог жглоба притиска, ако има убод то је бешика. Ако је убод ближе крста, онда це се у кући родити мушко, ако ли је ближе мозга онда је женско; ако је убод доље низ плеће, те се не може са врх чашице палцем до првог жглоба притиснути, тад ће бити у роду. Она кост што је низ плеће изметнута зове се крст. На врх крста до цашице гледа се каква је у домаћина ћеса, т. ј. има ли новаца. Она гука на врх крста при плећу, показује дуг, а она при врху показује готовину или ћесу. Ако на ћеси има зуб (мало расјечено) веле неко ће домаћинову ћесу закинути. На пољицу издигнуте кости, т. ј. крста, гледа се тор и у трговини напредак. Ако је бистро, веле зелен тор; ако је мутно то је знак да има доста оваца. Ако кроз мутно има жицица танкоцрвенијех, па иду кући, т. ј. чашици, предсказује напредак; ако ли иду од куће, предсказује зло по хајван или трговину. Што су жицице ближе кући или чашици, то ће се прије догодити. Површина издигнуте кошчице или крста, зове се гувно. Ако је површина широка бице родна година и дости жита, ако се крст повио на страну према мозгу, те се плеће на прсту дићи море: биће година берићетна. Ако ли је на противну страну; и што роди неће бити берићата. На дну плећа иза крста гледају се говеда. Тако ће ти вјештак наћи и пребројити колико има у домаћина говеда. Сваки убод на овом малом пољицу знаци говече. При дну баш, на самом крсту, ђе се и тор гледа, гледају се пчеле. Сваки убод значи кошницу. Ако је кост иза крста оштра, веле да је зла домаћица. Испод чашице око врха самога крста, имаду двије рупице: она рупица што је к мозгу окренута, зове се везир (валија), па што је год ближе кући, то ће за дуље бити; веле: „у т е м е љ и о с е;“ ако ли је одмако од куће и изишао из праве линије, веле: „на путу ј е,“ — ако ли рупице нема никако, нема ни валије т. ј. промијениће се. Према овој рупи има друга рупица с другу страну крста, која се зове вашка. Ако је близу куће, веле: „чува тора“ — ако ли је одмакнута, говоре: „однијеће што лупеж или вук.“ Само дно плећа показује ј а р а м. Ако је дно плећа дебело, добри су волови; ако ли је танко рђави. Ако је дно плећа на сриједи прештунуто, зове се „сломљен јарам, те веле крепаће један во и неће се имати с чим орати. Простор од јарма до чашице и од крста до мозга, зове се поље. У пољу гледа се војска, од крста свак себи гледа, даклен од мозга је непријатељска…
Аутор: Лука Грђић
Текст преузет са странице: http://www.infobiro.ba/article/596859
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.