Срби који су из муслиманских ровова успјели побјећи до српске територије свједоче како су даноноћно молили Бога да им падне граната у ров. Многи су изгинули, покушавајући да побјегну. Забиљежени су и случајеви самоубистава и саморањавања. Беспомоћне и у муслиманску војску насилно укључене Србе, Сидран назива — „босанским патриотама“.
Наш архив располаже оригиналном документацијом муслиманске ратне јединице Т-30468, закључно са 26. новембром, гдје се јасно види како су Срби, након трећег позива, долазили на службу у „оружане снаге“.
Сидрановим „босанским патриотама“ познат је и случај једног Србина, возача Хитне помоћи, који је савјесно збрињавао рањенике све до 25. децембра, 1992. године, кад добија позив да обуче униформу и иде у прве борбене редове на Жуч, да убија своју браћу. Одмах је возилом Хитне помоћи, разгрћући муслиманске барикаде, одјурио на слободну српску територију. Поменути медицински радник, свједок присилног регрутовања Срба у муслиманску војску, шездесетогодишњак је, човјек при крају свог радног вијека, а колико је оних Срба који нису ни пунољетни, а силом су гурнути у рат против свог народа — то вјероватно не зна ни добро обавијештени Сидран.
Напомена: Чланак је објављен маја 1993. године и часопису „Огњишта“ који се штампао у Палама. Оригиналан наслов гласи: ЗЛОКОБНЕ ВИЈЕСТИ ИЗ САРАЈЕВСКОГ ПАКЛА. Ово је само један дио опширнијег чланка о страдању и мучењу Срба у Сарајеву, а повод за њега био је интервју муслиманског писца Абдулаха Сидрана за Београдски часопис „Борба“. Сидран је ту, између осталог, говорио о Србима у тзв. Армији БиХ.
ИЗВОР: „Огњишта“, Пале, мај 1993.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.