Четници Мотајичке бригаде. С лијева стоје: Душан Остојић из Петровца, Остоја Мачковић из Лепенице, пор. Бошко Стојковић командант 3.батаљона, нар. Стојан Вортић командир 2. чете 3. батаљона, Јован Драгојевић из Лепенице, нар. Тодор Козомара командир 1.чете 3.батаљона. С лијева леже: непознат, Мирослав Цвијановић из Брусника, Богољуб Вујановић из Лепенице и Богољуб Стојковић из Лепенице
Средњобосански корпус је покривао територију од реке Босне до Козаре на западу, на северу до Саве, а на југу до области Зенице, где се налазио Зенички корпус. Током 1944. године корпус је преименован у 1. средњобосански, јер је формиран и 2. средњобосански. Заједно са Босанко-крајишким корпусом, они су припадали Команди Западне Босне, на челу са пуковником Славољубом Врањешевићем.
КОМАНДА ЗАПАДНЕ БОСНЕ – ГОРСКИ ШТАБ БР. 300
Командант: мајор Славољуб Врањешевић
Начелник штаба: капетан Сергије Живановић
Делегат Врховне команде за Западну Босну: капетан Боривоје Митрановић
Члан штаба: капетан Манојло Пејић
Бројно стање јединица Команде Западне Босне (Босанско-крајишки, 1. средњобосански и 2. средњобосански корпус) крајем децембра 1944: најмање 7.500 људи под оружјем
Средњобосански корпус – Горски штаб 310
Командант: мајор Лазар Тешановић
Помоћник команданта: поручник Никола Форкапа
Начелник штаба: капетан Марко Мартиновић (од 20. фебруара 1944)
Шеф судског одељења: поручник Душан Дукић
Командант операција: мајор Василије Маровић
Корпусни свештеник: о. Божидар Јовић
Територија: између Саве, Врбаса и Босне
Бригаде:
– Жупска (командант Љубо Бундало, војни инструктор капетан Јован Мандић)
– Црновршка (ком. активни наредник Славко Макивић, начелник штаба акт. нар. Јосиф Мамула)
– Мотајичка (ком. п.пор. Владо Винчић; погинуо 1947)
– Јошевачка (ком. Станко Ченић, војни инструктор капетан Александар Аранђеловић)
– Врбаска (ком. Мирко Џомбић, војни инструктор ваздухопловни капетан Богдан Вујачић)
– Љубићка (ком. жандармеријски наредник Илија Малић, војни инструктор Михајло Стакић)
– Теслићка (ком. Новак Продић, војни инструктор капетан Мило Воротовић)
– Добојска (ком. капетан Бранко Стакић)
– Вучјачка (ком. Бранко Ковачевић)
– Бањалучка (ком. ваздухопловни мајор Богдан Вујачић)
– Летећа
Бројно стање: до 5.000 људи под оружјем
Други средњобосански корпус
Командант: мајор Сергије Живановић (до маја 1945), затим капетан Александар Аранђеловић
Бригаде: Вучјачка, Љубићка и Добојска (све три бригаде су преузете из Средњобосанског корпуса, октобра 1944, када је формиран Други средњобосански корпус), Тешањска бригада (формирана октобра 1944) и Дервентска бригада (формирана почетком априла 1945)
Бројно стање: око 3.000 људи под оружјем
Скоро све фотографије из ове галерије, као и легенде, прикупио је историчар Верољуб Малетић. Формацију можете погледати испод галерије.
Команда Западне Босне приликом обиласка Теслићке бригаде Средњобосанског корпуса, октобра 1944. у Чечави. Стоје, с лева на десно: Новак Продић, командант Теслићке бригаде (види се само део тела), Непознати, Стојан Лазић, пуковник Славољуб Врањешевић, командант Западне Босне (са огрнутом блузом), непознати, Милан Цвијић (иза, види се само глава), капетан Миле Воротовић, инструктор бригаде (држи гранату), Митар Јотановић, непознати, Мирко Продић, Милош Ковачевић, Петар Ђумић из Шњеготине, командант 5. батаљона Теслићке бригаде, Славко Томић, командант 1. чете 2. батаљона Теслићке бригаде (држи леву руку на куку), Милан Савковић и Бошко Гачић Павловић, командант 2. летећег батаљона “Танкосић“. Седе: Бранко Томић, непознати и Мирко Тодоровић, студент машинства, ађутант у јединици Славка Томића
Четници Мотајичке бригаде. Стоје: Миливој Гецић из Славонског Кобаша, Никола Бановић (гологлав, из С. Кобаша), непознати, Радивој Кнежевић (из с. Брусник) и Душан Шарчевић (из с. Брусник). Клече, с лева на десно: Богољуб Вујановић (из д. Лепенице, извршио самоубиство 18. децембра 1949, када је био опкољен; претходно ликвидирао капетана Удбе), Драго Новаковић (из с. Каоци), Богољуб Стојковић (из Д. Лепенице, погинуо на Нову 1950. годину), непознати, непознато дете, Симо Родић из Дрвара и Ђорђе Дамјановић из Омарске. Чучи лево, Божо Драгосављевић. Седе с лева на десно: Непознати, командант 3. јуришног батаљона Бошко Стојковић (из Д. Лепенице, погинуо 1947), командир чете Стојан Вортић (из с. Ситнеши, погинуо 1946), Свето Вучинић и непознати. Лежи лево, Стево Родић (Симин син), лежи десно Остоја Микић (из Каоца)
Четници Мотајичке бригаде. Сликано код иловске цркве 1944. године. С лијева на десно: Милутин Милинковић, командир 2. чете 4. батаљона, Данил Недић, командир 1. чете 4. батаљона, Петар Недић, командант 4. батаљона и Бошко Симић, командир 3. чете 4. батаљона
Мајор Лазар Тешановић, командант Средњобосанског корпуса
Мајор Лазар Тешановић, командант Средњобосанског корпуса, на снимку из пролећа 1942. године
Капетан Владо Винчић, командант Мотајичке бригаде. Рођен је у с. Смртићу код Прњавора, погинуо је у борби против комуниста 1947. године
Капетан Владо Винчић, командант Мотајичке бригаде Средњобосанског корпуса и Милутин Живанић
С брадом је Никола Форкапа из с. Медари код Окучана, пре рата на раду у Аргентини, уочи рата отворио радњу у Србцу. У почетку рата био је командант Мотајичког четничког одреда, а потом помоћник команданта Средњобосанског корпуса Лазара Тешановића, у чину поручника
Љубо Бундало, командат Жупске бригаде Средњобосанског корпуса, на једном венчању
Четници Црновршке бригаде Средњобосанског корпуса
Вељко Јовановић и Миленко Савичић, четници Јошавачке бригаде
Радован Ковачевић Тица из Горње Илове, командир чете у 1. батаљону Мотајичке бригаде, са својом породицом
Непознати борац 1.чете 3.батаљона Мотајичке бригаде, сликано у Бруснику
Четници Мотајичке бригаде. У средини Петар Војводић из Срђевића
Остоја Гачић из Повелича, четник 2. чете 3. батаљпна Мотајичке бригаде Средњобосанског корпуса
Резервни наредник Чуковић са болничаркама
Четници Мотајичке бригаде. Борци 1.чете 3.батаљона, сликано у Бруснику
Четници Мотајичке бригаде. С лева на десно: Петар Матијаш (погинуо 1944. у борби против усташа), Милан Мићић (из Босанског Грахова, погинуо августа 1945) и непознати из Србца
Четници Мотајичке бригаде
Четници Мотајичке бригаде. У средини, с брадом, је Мирко Филиповић. Седи други с лева, Вељко Марчетић
Са штапом је Никола Форкапа
Четник Мотајичке бригаде Милован Ковачевић из Илове са породицом
Четници Мотајичке бригаде. С лева на десно, седе: Непознати, Стојан Билановић из Србца, Стојан Вортић из Ситнеша и Мићо Грубишић из Бајинаца. Леже Миле Кусић и Раде Барашин
Четници Мотајичке бригаде. С лева на десно: Стојан Вортић, командир чете, Бошко Стојковић, командант батаљона, Стојан Билановић, заменик команданта батаљона, Остоја Микић и Богољуб Вујановић
Четници Мотајичке бригаде. Сликано на Клепалу у Ситнешима 1944. године. Лежи са пиштољем Саво Цвијановић, први с десна лежи Душан Анчић
Лево је Милан Мићић, Мотајичка бригада
Четници Мотајичке бригаде. Други с лева стоји Вељко Марчетић, а први с лијева седи Ранко Пејаковић, први с десна стоји Тода Стојковић из Село Српца, а до њега Миле Ракић из Село Српца
Четник Мотајичке бригаде Цвијо Блесић из Петошеваца, са девојком
Боро Петковић из Српца са сестром!
Припадници Теслићке бригаде Средњобосанског корпуса, с лева на десно: Славко Томић, Новак Продић, Симо Миладић и Здравко Јотић
Четници Мотајичке бригаде. Први с лева је Остоја Мајсторовић из с. Јурковица код Србца (погинуо је 19. августа 1945), а први с десна је Хрват Јозо Матковић из с. Повелич код Србца, четник од 1941. до 1945.
Кокорска чета Бањалучке бригаде “Краљ Петар Први“, на Видовдан 1943. године. Горњи ред (с лева на десно): 6. по реду Малешевић Милутин (с. Чивчије). 8. по реду Живковић Живко (с. Вршани) и 10. по реду Живковић Рајко (с. Вршани). Цивил у средини (са шеширем) Перо Вујасиновић (с. Кокори). Средњи ред (с лева на десно): 4. по реду Малешевић Савко (с. Чивчије). Доњи ред чучи трећи с лева Врховац Живко, комаднант чете. Сликано на Видовдан у с. Јошавка (родно место Раде Радића и главна четничка команда за тај део Босне).
ИЗВОР: Погледи
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.