Неколико деценија прије него што су Херцеговину запаженим наступима у најјачој кошаркашкој лиги на свијету представили прво Дражен Петровић, затим Предраг Даниловић, а нешто касније и Владимир Радмановић, један данас заборављени момак, поријеклом Херцеговац, наступао је у NBA лиги.
Био је то Здравко Бато Говедарица, најмлађе дијете Тодора Говедарице и његове супруге Ане. Тодор је још прије Првог свјетског рата из Автовца, преко Трста, емигрирао у потрази за бољим животом у Сједињене Америчке Државе. Настанио се у Чикагу и тамо упознао будућу супругу Ану, такође српског поријекла. У браку су изродили петоро дјеце, кћери Даницу, Дејзи и Јозефину те синове Вилијема и Здравка. Овај потоњи Здравко, рођен 1928. године, био је најмлађи те је вјероватно као мезимац породице добио надимак Бато који ће га пратити цијелог живота.
Врло рано је остао без оца јер је на америчком попису становништва 1940. године његова мајка Ана наведена као глава домаћинства и удовица.
Бато је спортску каријеру започео још у својој средњој школи гдје су скаути реномираног универзитета Де Паул из Чикага примијетили његов таленат и понудили му пуну спортску стипендију. Де Паул Блу Дејмонси, чланови прве НЦАА кошаркашке дивизије, били су у послератном времену једна од најбољих универзитетских екипа у Америци. Године 1945. освојили су државно првенство, а звијезда тима био је најбољи амерички играч тог доба и један од 50 најбољих играча НБА лиге свих времена- Џорџ Микан. Годину дана после Микановог одласка у професионалце, тачније 1947. године, Бато Говедарица постаће члан Блу Дејмонса. Како су тадашња правила налагала да студенти прве године не могу наступати, Бато је тај период провео у тренирању и у припреми испита. Већ у наредној сезони постаје пуноправни члан прве петорке на позицији плејмејкера постижући 8,5 поена по утакмици. До краја школовања Бато је постао вођа и понајбољи играч тима постижући на трећој години 11.5 поена по утакмици, да би на завршној години студија 1951. постао водећи стријелац екипе са 14 кошева у просјеку. У то вријеме није било ограничења напада, постизано је мање поена по утакмици па сходно томе и Батине кошаркашке статистике морају се сагледавати у друкчијем контексту него данас.
Те године Бато је изабран у селекцију Ол Американ, односно постао је члан идеалног тима НЦАА лиге, а имао је врло запажен наступ на ревијалној утакмици између најбоље НЦАА селекције и чувених кошаркашких мајстора и забављача Харлем Глобтротерса.
На драфту 1951. године, Бату су као 25. пика изабрали Сиракјус Националси, професионална екипа и претача данашњих Филаделфија Севентисиксерса. Али од избора до првих Батиних професионалних наступа протећи ће двије године. По завршетку студија и Драфта на ком је изабран Бато је мобилисан у америчку војску и учествовао је у Корејском рату у борбеним јединицама. Вјероватно су ужаси рата и двогодишња играчка пауза доста утицали да његова професионална каријера буде скромна.
Међу професионалцима Бато је провео само сезону 1953/1954. и на 23 утакмице просјечно постизао 3.3 поена и једну асистенцију. По завршетку професионалне каријере, Бато се оженио са Дороти Вујовић и у дугогодишњем сретном браку добио четири сина: Теда, Брајана, Милоша и Данета. Имао је сопствени приватни бизнис, а у слободно вријеме тренирао је волонтерски школске кошаркашке екипе и био пасионирани играч голфа. У српској заједници био је јако поштован и дуго је активно учествовао у раду Српске Националне Федерације „Јединство“ из Чикага. Добио је и значајна кошаркашка признања. Године 1974. изабран је у Кућу Славних (Hall of Fame) универзитета ДеПаул, годину дана касније такође је постао члан Куће славних државе Илиној, а 2006. изабран је за једног од 50 најбољих играча рођених у Чикагу. Баш те 2006. године, 13. марта, завршио се животни пут Здравка Бате Говедарице. Служба за упокојење одржана је у Српској православној цркви Христовог Васкрсења у Чикагу, а покопан је на гробљу Монтрос.
Здравко Говедарица није био познат широј јавности. У отаџбини и крају његових поредака о њему се мало или готово нимало знало, али остаје чињеница да је његово појављивање на кошаркашкој професионалној сцени била најава спортских успјеха његових земљака Херцеговаца неколико деценија касније.
АУТОР: Раде Ликић
ИЗВОР: radelikicblogsr.wordpress.com
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.