Кнежпоље. слика са Википедије
Аутор: Борислав Касагић
Мој први сусрет с Куленовића пјесмом „Стојанка мајка Кнежопољка“ био је и први сусрет с тим називом, оронимом. Дјед ми је објаснио гдје је Кнеже Поље (Кнешпоље), али ми нико није знао рећи по којем кнезу се тако зове. „По неком кнезу“, бјеше одговор свих. Осјећао сам да је тај кнез био важан, чим један већи простор носи по њему име. Тек сам деведесетих година наслутио ко је могао бити тај кнез . Колико досада знам, Кнеже Поље се први пут помиње у 12. ст. као KENESEPULA и то у угарским списима. Кнеже је придјев на -ј од кнез и значи „кнежево“, као што Бања у Бања Лука значи „банова“ или Јовањ у Јовањдан „Јованов“. Кнеже Поље се простире од Костајнице до Дубице и од Пастирева до ријеке Моштанице, а од Дубице до Просаре се простире Раван. Село Кнежица се узима као средиште Кнежа Поља. Чињеница да се помиње у 12. ст. значи свакако да се тако звало и раније, можда још од 9. ст.
Франачки љетописац Ајнхард пише да је словински владар Људевит Посавски, уплашивши се Франака, године 822. побјегао из Сиска Србима ( „ad Sorabos“), „силном народу који држи велики дио римске провинције Далмације“, и тамо у једнога србскога кнеза нашао гостопримство, а онда га, када је опасност прошла, убио, и његову земљу припојио својем Словињу. То је, наравно, могло бити само ако су ти Срби били Људевитови непосредни сусједи. Проф. Реља Новаковић је написао да су ти Ајнхардови Срби живјели једино негдје западно од Врбаса, око Козаре и Грмеча од којега “нису били далеко“ и да је могуће да су били независни. На Википедији пишу да су ти Срби живјели негдје у „западној Босни“ и у вријеме архонта Просигоја. Ја сам мишљења да је Људевит побјегао у Кнеже Поље и да су Срби по том убијеном кнезу, о којем се причало, назвали своје поље. Ови кнежопољски Срби су поријеклом од сјеверних (лужичких) Срба или Венда, како их зову Нијемци. Око Козаре и Грмеча су очито биле старосрбске жупе са својим жупанима на челу, а убијени кнез им је можда био врховна власт и та година, 822., је први помен нас јужних Срба као народа. Срби су од досељења са сјевера на западни Балкан живјели између Уне и Врбаса, а тек од 16.-17. ст. кад су историчари криво убицирали Порфирогенитову жупу Plebu у Преву, Пљеву или Пливу, почело се говорити о Врбасу као, наводно,“западној“ граници Срба, што понављају и србијански историчари, а одразило се и у картографији, или, како каже једна моја пријатељица: “Некада су поједине истине толико често и дуго понављане, да никоме не пада на памет да преиспита њихову истинитост.“ Тако можемо прочитати или чути да је прва појава Срба у овим крајевима везана тек за турска освајања.
А сада ћу изложити једну приповијест и њезино тумачење које нас одводи у 10. ст. и можда у наш крај, а ријеч је о Љетопису Попа Дукљанина. Ради се о борбама великога жупана Часлава с Мађарима у Дринској жупанији, око Фоче. Поп Дукљанин прекида причу о тим борбама и умеће одломак о пастиру Тихомилу. У области званој Срага у селу Рабики живио је пастир Тихомил, син попа. Он је напасао стада кнеза Будислава, који је међу Панонима био најплеменитији (inter Pannones nobilissimus). Тај кнез је нарочито волио своју кују Палушу (Palusia), коју је Тихомил једном у лову нехотице убио. Уплашен због тога, он побјегне Чаславу и истакне се у борби с Мађарима, убије мађарског великаша Киша, а Часлав му за награду дадне жупу Дрину и ожени га кћерју бана Расе. Постоје разна мишљења о овоме одломку. Ја мислим да се по пастиру Тихомилу зове Пастирево, а по куји Палуши брдо Кујина Сиса у Кнежу Пољу. Имена Срага и Рабика су нестала, мада постоји могућност да се нађу, нпр. Срага би могла бити Птолемејева Сорога . Тај крај је сјеверно од Козаре и рачунао се у Панонију, па је и Будислав вјероватно био панонски србски кнез, што Владимир Ћоровић занемарује кад каже да би село Рабика могло бити село Рабиња код Невесиња. Пастирево је најзападнији дио Козаре и тај назив је веома стар и јединствен и како мислим, чува успомену на пастира Тихомила, који се према неким истраживачима, помиње и у старосрбским родословима.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.