Илустративан примјер симулације памћења на локалном нивоу представља споменик палим Крајишницима на Бањ брду изнад изнад Бање Луке. Споменик, дјело Аугуста Аугустинчића, изграђен је 1961. године, на мјесту на којем је 08.06.1941. одржана Обласна конференција КПЈ за Босанску Крајину. На предњој страни споменика налази се фигура нагог мушкарца са заставом у руци која симболизује слободу, док се на бочним странама налазе рељефи на којима су приказани детаљи из рата и револуције. На једном од ових рељефа приказани су четнички злочини, док ћемо усташке злочине на њима безуспјешно тражити. Уколико представе на споменику упоредимо са подацима о злочинима у Бањој Луци[1] намјера аутора и наручиоца споменика постаје јасна. С обзиром на то да грађани Бање Луке знају ко је у њиховом граду чинио злочине јавила се потреба за сугерисањем идеолошке слике која би временом могла постати званична истина. Поврх тога, чињеница да је споменик палим Крајишницима подигнут на мјесту на којем није било страдања, а истовремено је на подручју града остало необиљежено десетине мјеста појединачних и неколико мјеста масовних злочина говори о покушају измјештања угла посматрања догађаја које води апстраховању свијести о стварним злочинима и на крају лакшем прихватању симетричне слике међунационалних односа у рату.
ИЗВОР: Драгослав Илић, Историјске претпоставке настанка Републике Српске – Република Српска као српско „никад више“, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, Бања Лука, 2017.
[1] Према до сада извршеној ревизији пописа из 1964. године на подручју бањалучке општине убијено је 4.533 лица. Од стране хрватских постројби страдало је 2.039, од њемачких снага 155, од четника 41 и од осталих 2. Мањкавост пописа је у томе што садржи непознаницу за страдање 2.236 лица. Ипак, број усташких и четничких злочина није упоредив.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.