О обиму губитака током извођења операције пробоја из окружења говоре и припадници те аутори Монографије 28. дивизије гдје, између осталог, наводе:
„Наше јединице су кренуле у одлучујућу битку пробоја коридора Сребреница ка слободној територији Тузла. Цивилно становништво је депортовано из зоне Поточара ка слободној територији Кладња. Услед жестоког спречавања непријатеља да се пробије коридор ка Тузли вођене су тешке борбе гдје је био огроман број жртава.“
Овакву констатацију, скоро у истој форми, наводе поново на 61. страни Монографије.
Овим питањем се баве и представници међународне заједнице. Тако Међународни војни посматрачи Уједињених Нација (УНМО) Сектора Сјевероисток у свом извјештају од 17. 07. 1995. надређенима у Сарајеву и Загребу дају прве информације које су прикупили од преживјелих припадника 28. дивизије.
„Д1. Данас, много АБиХ војника из бивше енклаве Сребреница је стигло у зону одговорности 2 К (АБиХ-Д.П.). Са онима (припадницима 28. див. – Д.П.) који су били у близини аеродрома Тузла обављен је разговор од стране штаба УНМО-а, из тих разговора сазнали смо сљедеће:
ц. Од 12-15000 (припадника 28. дивизије који су кренули у пробој – Д.П.), верује се да је до 3000 убијено (погинуло) од минских поља, снајпера, у борбама са ВРС. Током пробоја неки припадници АБиХ су извршили самоубиство. Засједа ВРС је, поред других мјеста, извршена у Коњевић Пољу.
д. Војници (28. дивизије – Д.П.) су известили/потврдили да су током пробоја спалили нека српска насеља. Образложили су то потребом проширења коридора куда су се пробијали/извлачили.“
Карл Билт, у то вријеме специјални представник ЕУ за бившу Југославију, свједочи касније како је већ почетком августа 1995. у сарадњи са првим човјеком војних снага УН у БиХ Рупертом Смитом дошао до информација које су давале нешто другачију процјену о губицима 28. дивизије током пробоја из окружења:
„И вероватно је више од четири хиљаде људи изгубило живот у седмици дана бруталних засједа и борби по шумама, поред путева и у долинама између Сребренице и Тузланске регије, док је колона покушавала да стигне на сигурно подручје.“
Ричард Батлер, обавјештајни официр Америчке војске и војни вјештак Тужилаштва МКСЈ у Хагу, у разним предметима пред Трибуналом у Хагу и Судом БиХ такође је више пута дао своје мишљење о губицима 28. дивизије током борби у пробоју. У једном од тих свједочења он је, на инсистирање одбране, констатовао да би раније помињани број погинулих у борби од 2.000-3.000 био исувише низак с обзиром на услове и околности у којима је пробој извођен. Током свједочења у улози експерта Тужилаштва у предмету Јевић, опет на инсистирање одбране, констатовао је да би губици колоне у пробоју могли износити од двије до четири хиљаде људи.
Џон Шиндлер који је десет година службовао у Агенцији за националну безбједност (НСА) САД на аналитичким и контраобавјештајним пословима у БиХ али и другим кризним подручјима у свијету, на основу информација које су му тада, али и након рата у БиХ биле доступне, износи своја сазнања и процјене о губицима 28. дивизије у пробоју. Од око 12.000 муслиманских војника који су кренули у пробој, како процјењује Шиндлер:
„Скоро половина оних који су се из Сребренице запутили у одисеју дугу стотинак километара приспјела је до безбједних положаја, а мале групе полуизбезумљених бјегунаца стизале су у Тузлу недјељама.“
Чињеница да су двије трећине припадника само активног састава 28. дивизије погинуле у пробоју најбоље свједочи Извјештај о прихвату и стању јединица 28. Д КоВ Сребреница који из Генералштаба тзв. РБиХ Алији Изетбеговићу десетак дана након пробоја и преласка на муслиманску територију.
„Господине Предсједниче.
Генералштаб Армије одредио је своју екипу и заједно са Командом 2. К. организовао прихват 28. дивизије који је уредно по нашој оцјени прошао с тим да кроз линију фронта и сада повремено пристижу појединачни борци.
Тренутно стање је сљедеће:
1. Бројно стање 27.07. 1995. године:
-команда дивизије ……………………………………..158
-280. лбр……………………………………………………..239
-281. лбр……………………………………………………..270
-282. лбр……………………………………………………..202
-283. лбр……………………………………………………..294
-284. лбр……………………………………………………..607
-28. бба т……………………………………………………278
-добровољци (који до сада нису били у борби…88
-на лијечењу………………………………………………..143
УКУПНО: 2311“
Узимајући у обзир само чињеницу да је у 282. иблбр изгинуло преко 80% активног састава јасно је какву катастрофу је доживјела 28. дивизија тзв. АБиХ. И остале бригаде су имале губитке од око 70-80% активног састава, а једини изузетак је 284. иблбр која је ишла на челу колоне и у оквиру које се кретала Команда те политичка и друга „елита“. Они су изгубили „само“ око 45% активног састава! Међу изузетке би се могао сврстати и 28. самостални брдски батаљон јер је имао „само“ преко 50% погинулих из активног састава. Команда дивизије имала је занемарљиве губитке.
На основу свега досад наведеног, може се, ван сваке сумње, закључити да је 28. дивизија тзв. АРБиХ имала на хиљаде погинулих припадника активног и резервног састава који су по наређењу Команде поведени у пробој из окружења а затим препуштени сами себи; укључујући и рањене, које су Команда и саборци напросто остављали често им претходно одузимајући наоружање: „…остављајући рањенике и ненаоружан народ, да се сам сналази како зна.“
Преузето из: Д. Павловић, Битка за Сребреноцу – Рат за цивилизацију, Бања Лука, 2018.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.