„Наша домовина крије многе старине. Једне на површљу земље зуб времена намило сатире на наше очи, друге у земљи чекају ускрснуће; једне се разнашају којекуда, а ми баш домородци стојимо савијених руку, па мирно гледамо то. То је, вјера и бог, за нас брука и срамота. Пропадају нам старине, из којих се познајемо ми и преци наши.“
На овај начин је на проблем уништавања историјског насљеђа у БиХ указао Петар Мирковић давне 1889. године, у првом броју Гласника Земаљског музеја у Сарајеву. Данас 131 годину касније готово ништа се није промијенило. Наше историјско насљеђе се и даље уништава.
Нарочито су угрожени средњовјековни надгробни споменици који се безрезервно уништавају, а камен користи као грађевински материјал или за насипање путева. Да више нису само угрожени стећци који се налазе у насељима, или њиховој близини, показује случај из општине Осмаци. Са некрополе која се налази у густој шуми, на сјеверним обронцима планине Бишине непознате особе су украле стећак.
Примјер стећака са некрополе Раскршће
Полицијској станици у Осмацима пријављена је крађа стећка 11. маја 2020. године од стране излетника који су дан раније приметили рупу у земљи. Полицијски инспектори извршили су увиђај и том приликом констатовали да је из средишњег дела некрополе однесен један стећак. Трагови видљиви на земљиној површини јасно указују да је стећак одвучен до оближњег шумског пута и где је натоваре на превозно средство којим су се крадљивци довезли до ове некрополе.
Стећак је украден са некрополе западно од села Мраморак. Локалитет на коме се стећци налазе назива се Раскршће. У питању је једна веома значајна, али и истовремено научној историографији непозната некропола средњевјековних надгробних споменика, карактеристична по томе што доминирају стећци облика стеле.
Мјесто на ком се налазио украдени стећак
Некропола се састоји од 34 стећка и по томе она спада у ред већих некропола на подручју сјевероисточне Босне. Број стећака је сигурно већи јер су 50-их година прошлог вијека, приликом проширивања локалног пута машине прошле кроз доњи дио некрополе. Том приликом је дио стећака уништен, док је већина затрпана земљом са западне стране пута. Врхови затрпаних стећака видљиви су у касну јесен и рано прољеће, када је ниска вегетације.
Од украса који се појављују на стећцима најзаступљенији су полумјесец са оба крака окренута према горе. Поред тога, могу се још видети и крстови са једнаким крацима, као и звјезде.
И ранијих година стећци са локалитета Раскршће су претрпели знатна оштећења. Непознате особе су превртале стећке у потрази за златом, остављајући иза себе откопане гробове.
С обзиром да некропола стећака на локалитету Раскршће није евидентирана у научној литератури, а општина Осмаци не посједује евиденцију културно-историјских споменика на њеној територији није могуће прецизно утврдити изглед украденог стећка. Међутим, на основу места на коме се налазио, односно стећака који су били у његовој билизини, може се извести закључакда је украдени стећак био у облику стеле, мањих димензија, али изузетно лијепе израде и добро очуван.
Остаје нам само да се надамо да овај стећак није завршио у темељима неке модерне зграде или ограде, већ да се као украс налази у нечијем дворишту и да ће неоштећен бити враћен на своје оригинално место, а починиоци заслужено кажњени.
АУТОР: Горан Поповић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.