Камен на камен, стих на стих.
Капљицу зноја бора чела крије.
Мехмед паша бдије нијем и тих
над градом што ниче покрај ћуприје.
Сунце у зениту, клесар клеше камен.
Забринут паша с висине погледа.
Хоће ли бити ко ћуприја стамен?
Достојан да се у Дрини огледа?
Саткан од поезије, град се затрепери
ал паши сумња притисла чело.
Све док млади вајар једне вечери
не откри на тргу својих руку дјело.
Тад испод чистог бијелог платна
лик пјесника владике зраци обасјаше.
Храмом цара Лазара јече звона златна
Задовољно бдије дух Мехмед паше.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.