Прве ћирилске библијске књиге коришћене на простору средњовјековне Босне (без Хумске земље и јадранског приморја), прихваћене су у Босни крајем XI вијека, у већ формираној српској редакцији. Тада је иПрочитај даље

Ћирилична повеља краља Твртка I кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу Повеља бана Стефана II Котроманића из 1326. године, претходника краља Твртка, говори нам о етничкој граници измeђу Босне (Срба)Прочитај даље

Овим ријечима која се изговарају када се крстимо, почиње натпис на мрамору сљемењаку некрополе Оловци, чије нам фотографије донесе Маринко Петровић. Хвала му! Сл. 1. Споменик са ћириличним натписом  ДаПрочитај даље

Идентитет средњовјековне босанске државе огледа се и кроз језик и писмо које се користило на њеним просторима. Многи световни и црквени списи, као и гробни и други натписи, писани заПрочитај даље

Довољско четворојеванђеље названо је тако по манастиру Довољи у коме је нађено. Данас се налази у Государственој публичној библиотеци у Сант Петерзбургу (Русија), гдје се чува у збирци Гилфердинга бр.Прочитај даље

Мајевица и њене падине према сјеверу и ријеци Сави представљају границу распростирања мраморја. Данас нам је сасвим јасно и видљиво како се та средњовијековна култура клесања споменика, култура писања ћирилице,Прочитај даље

На обронку планине Бахтијевице (огранак планине Прења), на 1163 м надморске висине, покрај старог/турског пута који је водио од Иван-планине до Порима, на простору између Липета и Зијемља, простире сеПрочитај даље

Сагласне тврдње католичких полемичара да босански крстјани верују у два од вечности супротстављена божанства, „већег и мањег бога“, „истинитог бога“ и „безпочетног ђавола“, „врховно добро“ и „врховно зло“ или „богаПрочитај даље

Најмлађи међу илуминираним српским црквеним рукописима из средњовјековне Босне јесте Радосављев зборник настао у XV вијеку. Његова матица са које је преписан знатно ја старија, (у средњем вијеку црквене књигеПрочитај даље