Гавро Вучковић Крајишник (1812-1876) није сасвим непознато име у културној и књижевној историји Срба у Босни и Херцеговини. Овај Крајишник је један од „наших“ у сваком смислу, и то премаПрочитај даље

Аутор: Ангелика Кос Умјесто биографије Када Нови Сад средином XIX вијека постаje културни центар српског народа на Балкану, у њему своје мјесто под штампарским небом врло брзо проналази Данило Медаковић,Прочитај даље

Аутор: Драга Мастиловић Мостарски учитељ Јово Ђугумовић, један од посљедњих херцеговачких национал-романтичара из времена “златног доба“ Мостара, с краја XIX и првих деценија XX вијека, оставио је у два писма,Прочитај даље

Аутор: Свјетлана Ракић На тлу Босне и Херцеговине сачуване иконе потичу из времена турске владавине овим крајевима, од 15. до 19. вијека. На овом подручју налази се пет српско православнихПрочитај даље

Суштина досадашњег разлагања о босан. јеретиштву. У досадашњијем одјељцима ове расправе о јеретиштву у Босни изнио сам, и према своме знању и сваћању оцијенио и пропратио све моменте спољашње стварнеПрочитај даље

Аутор: Никола Килибарда Предговор књизи Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I-III, сакупио Богољуб Петрановић, Свјетлост, Сарајево, 1989. Богољуб (Теофил) Петрановић рођен је у Дрнишу 1830, а умро уПрочитај даље

Сарајево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог јутра падали по маси народа који се окупљао чекајући војску с истока која ће јој донети слободу. Победничком армијом која јеПрочитај даље

Сарајево није стара варош. Прије њега је ту била мала тврђавица Врхбосна (садања Бијела Табија) и под њом село Бродац, око данашње Башчаршије. На том мјесту, с једне и другеПрочитај даље

1.Немачки лингвиста из прве половине деветнаестог века, Каспар Цојс, истиче у својој књизи “Немци и суседни народи”,издатој у Минхену 1837. године,поводом етничког карактера Босне, “да су ту Срби били насељениПрочитај даље