У писаним изворима Манастир Житомислићи се први пут спомиње у отоманским пописним дефтерима за Босански, 1468/1469. године, и Херцеговачки санџак, 1477. године. Ови подаци казују да је Житомислић стара баштинаПрочитај даље
Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовјековне владарске обитељи. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовјековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића.Прочитај даље
Вићентије Змајевић био је надбискуп барски и апостолски визитатор римокатоличке цркве у Србији, Албанији, Македонији и Бугарској. Породица Змајевић водила је поријекло из села Врбе код Његоша, одакле су сеПрочитај даље
Манастир Завала смјештен је у планинско-кршевитом амбијенту поред ријеке Требишњице у Поповом пољу, са црквом Ваведења Богородице. Простор Завале је извјесно старо хришћанско средиште, јер су у селу Завали, наПрочитај даље
Послије смрти бугарског цара Симеона, његов син Петар се окреће Византији упркос противљењу бројних бугарских поглавара. Ове неспоразуме је искористио Часлав Клонимировић који је 927. године побјегао у Србију. ПризнаоПрочитај даље
Фридрих Вилхелм фон Таубе (рођен у Лондону 12. марта 1728, умро у Бечу 16. јуна 1778) у служби аустријског цара добио је задатак да током 1776. и 1777. године пропутујеПрочитај даље
Византијски цар Константин VII Порфирогенит је половином X вијека у своме спису „О управљању царством“ оставио податке о граници измећу српског и хрватског народа на Балкану. Једна од граничних линијаПрочитај даље
Манастир Добрићево налази се са лијеве стране магистралног пута Билећа – Требиње, око 12 километара јужно од Билеће, недалеко од Билећког језера, у селу Орах, а око двадесетак километара удаљенПрочитај даље
Када говоримо о најстаријем помену Срба у Босни (без Херцеговине, данашње сјеверне Босне и Босанске Крајине чије ће територије у дугом историјском процесу постепено се придруживати Босни) мислимо на најстаријуПрочитај даље
Одломак из Историје Српског народа групе аутора (књига 5, том 1. стр 457): „Свештеници су у већини случајева били кметови као и њихови вјерници и једва су „с муком хљебили,Прочитај даље