По традицији османлијског „милет система“ становништво Босне и Херцеговине дијелило се на Србе, Латине и Турке. (Carl Ritter Von Sax: Die Wahrheit uber die Serbische Frage und das Serbentum inПрочитај даље

Јаков Конфорти, рођен у Мостару 1896, студије медицине завршио је 1926. у Бечу. Био је специјалиста из болести зуба. Од 1928. радио је у државним установама и социјалном осигурању. КрајемПрочитај даље

Рођен у Жабљаку испод Дурмитора (Црна Гора). Као велики српски патриота долази у српска подручија захваћена ратом те најприје 1991. учествује у борбама око Дубровника да би посље стигао уПрочитај даље

(слику приредила Александра Јоксимовић)   Овај чланак је дио  текста из књиге Миленка М. Вукићевића „Знаменити Срби мусломани“ Београд 1906. године. Текст је преузет у оригиналу, дакле и по правописуПрочитај даље

Висућ град или Висућица је утврђење код Дрвара у Босни и Херцеговини. Смјештено је на стрмој истоименој каменој литици у долини ријеке Унац, у насељу Шиповљани. На овом мјесту првобитноПрочитај даље

Проти Походим те старче, под биљегом бијелим, Под каменом плочом, свеваскрсном двери, Читам смио натпис страданија твога, Стао живот један, у жртву, у Бога. Пољубим је тихо и са крснимПрочитај даље

Јоанис Каподистрија (1776-1831) Један од грчких вођа (члан „Хетерије“ грчке ослободилачке организације из XIX вијека) кнез Каподистрија, 1828. је поднио захтјев руском цару да се на Балкану формира пет краљевинаПрочитај даље

Хакија Хаџић, Петар Бласковић и Јуре Францетић у Сарајеву   РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941.                             Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремањеПрочитај даље

Историјске белешке поводом прве архијерејске литургије у новоподигнутој православној саборној цркви у Бихаћу 2012. године) Уно, зелена хладна водо, паћене земље наше, Свилени појас што паше поља и луге иПрочитај даље

Познато је да је Србија, од како је постала самосталана држава, била увек најширокогрудија наша земља, један либерални и широковидни наш национални Пијемонт. У њој је народ тако васпитан даПрочитај даље