Запон (копча) хумског кнеза Петра (1222-1228) је пронађен 1882. године, заједно са још неким златним грчким новцем, близу Будимља (Беране). Кнез Петар је према једним изворима био син кнеза Мирослава,Прочитај даље
Опште је познато да је двоглави орао симбол Немањића и Србије, док је мање позната чињеница да је тај исти орао један од симбола Краљевине Босне. То је симбол обновљенеПрочитај даље
Аранђелово је мало насеље које припада граду Требињу, а смјештено је у близини средњовјековног града Клобука. Ова област у средњем вијеку припадала је жупи Врм, коју спомиње Константин Порфирогенит уПрочитај даље
БОГОРОДИЦА И ГРБ БОСНЕ – ФОЈНИЧКИ ГРБОВНИК Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима – у златном пољу двије прекрштене црне назубљене греде које на врху завршавају крунисаним црначкимПрочитај даље
Натпис се налази на стећку типа сандука у рубном дијелу некрополе којом доминира огромни средњевјековни крст. Како сам раније објавио други дио натписа („Овди умријех милост велећи“), овом приликом пружамПрочитај даље
Средњи вијек је био од пресудног значаја у поимању саме перцепције породице, која је несумњиво једна од основних друштвених јединица. Поред тога, средњовјековна епоха свакако је била простор мушкарчеве доминације,Прочитај даље
Четворојеванђеље крстјанина Твртка Припковића преписано је у првој половини XIV вијека, на пергаменту уставном ћирилицом и садржи 260 страна. Пронађено је у Пљевљима 1875. године. Димензија је 19,7 X 14,5Прочитај даље
Врутачко четворојеванђеље тако је названо по селу Врутоку код Гостивара (БЈР Македонија) гдје се чува(ло) у породици Поповић. Назива се још и Грујићево четворојеванђеље, по његовом проналазачу Радославу Грујићу којиПрочитај даље
Праксапостол[1] из Гиљфердингове збирке бр.14, чува се у „Государственој публичној библиотеци“ у Санкт Петербургу. Сматра се да је писан у XIV вијеку. Написан је на пергаменту полууставном ћирилицом. Рукопис имаПрочитај даље
У прегледу босанскохерцеговачких некропола са стећцима, уважени Шефик Бешлагић (Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 380-392) није поменуо некрополу из средњег вијека у билећком селу Звијерина, иако је у своје дјелоПрочитај даље