извор фотографије: „Православни појмовник“, Ненад Новаковић, Бањалука 2006, 23 стр
БАЊАЛУЧКА БОГОСЛОВИЈА. – Основана је 1866. залагањем Српске православне црквене општине у Бањој Луци, уз благослов митрополита дабробосанског Игњатија II (1860–1868). Он је 1868. написао Статут, односно Правила богословије, којима су регулисана питања управљања и рада школе, а дао је и прилог од 1.000 дуката за њено финансирање. Њен први управник био је Васо Пелагић. Уз Пелагића је Богословијом уп- рављао и петочлани одбор, док је дабробосански митрополит задржао врховни надзор и управу над школом. У школу су примани ђаци без обзира на њихову доб и претходно образовање. Осим Васе Пелагића, у њој је радило 13 наставника, од којих је само један био свештеник. Школовање у Бањалучкој богословији трајало је три године, а од 219 уписаних ђака у току њеног деветогодишњег рада њих 67 је завршило школу. Они су потом службовали као свештеници и учитељи. Богословија је издржавана прилозима бањалучких Срба, а финансијска помоћ стизала је и из Србије. Прилог за школу дао је и кнез Михаило Обреновић. Првобитно је била смјештена у просторијама српске основне школе, а од 1869. имала је своју зграду. Хапшењем Васе Пелагића 1869. и његовим одвођењем у Сарајево, затим протјеривањем у Малу Азију, рад школе био је ометен, али није прекинут. Бањалучка богословија престала је да ради почетком Босанскохерцеговачког ус- танка 1875–1878. године.
ЛИТЕРАТУРА: Први шематизам митрополије Бањалучко-Бихаћке 1901, 213–229; Ч. С. Драшковић, Црквене школе Српске патријаршије. Српска право- славна црква 1920–1970: споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Београд 1971, 319; М. Папић, Историја српских школа у Босни и Херцеговини, Сарајево 1978, 99–105; Ј. Турањанин, Босанско-бањалучка богословија, Епархија бањалучка 1900–2000, 49–56.
Аутор: Горан Латиновић
Одредница преузета из првог тома „Енциклопедије Републике Српске“, Бањалука 2017.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.