Ристо Р. Сировина, сомборски учитељски приправник „Босанска вила“, 1890, стр. 340-342.
Приредио Зоран С. Мачкић
У Горњем шехеру, на подножју планине Осмаче, налази се љековита сумпорна бања (купатило) која је, веле, још старим Римљнима позната била. Као доказ томе може послужити то што је изнутра камени свод на крст сведен и изгледа као каква полукугла. На врху кубета стоји решетка да може сунчана свјетлост допирати у бању. Тврде да је преко 1200 год. стара. Недавно је врло лијепо оправљена и за купање сасвим удешена, те није чудо што увијек свијет долази. Вода је млака и дубљина износи нешто више од 1 метра. Својина је неког мухамедовца, који ту и станује. У околини њеној налазе се још двије мање које су због скорашњих земљотреса проваљене. Због тих бања и других што се у околини налазе, носи име и сама варош Бања Лука.
Сумпорно купатило из основне школе.
Од школа знаменита је српско-православна основна школа, ђе је прије окупације прва богословија била. У доњем су боју поједини разреди мушки и женски, а у горњем пак станови г. г. учитеља и учитељица, као и преч. г. проте. Затим комунална и римокатоличка основна школа. Још се налази турска нижа гимназија и трговачка школа. Ова пошљедња одговара нижој реалци и у њу ступају ученици
Од новијих већих зграда вриједило је да споменем дуванску фабрику, која је прошле год. довршена. У њој раде до 250 особа.
Прост народ овдје још вјерује у којекакве празновјерице као: вукодлаке, виле, вјештице. Често одлазе фратрима да их исцијеле, иду оџама и ваде којекакве записе и др.
Занати су некад врло знаменити били, но сада сваки дан све више опадају, а зашто пак, то ће сваки лако погодити.
Бањалука је од вајкада била знаменита тргов. варош. Доста добри путеви (насипи) вежу је са Сарајевом, Јајцем и Травником, а особито знатан је онај што води у Градишку. Жељезница пак, која је још прије устанка саграђена, скопчана је са Приједором и осталим градовима. Пазар се држи сваког уторка, а о Тројичину дану држи се близу тврђаве велики вашар који траје читаву недељу дана. За вријеме вашара искупи се велика свјетина, да једва проћи можеш, а толики је метеж и вика да се далеко у варош чује. Тада дође народа из различитих градова, не само Босне и Херцеговине него и из Угарске, па чак и Цариграда. Тада се купује и продаје: жито, дуван, марва, свиње, коњи, платна, чоја, вуна; затим: луле, чаше, оружје, ремење и друга сваковрсна роба. Природни производи: од биља сије се: пшеница, раж, јечам, зоб, проха, гра и сочиво, има нешто и винограда а знаменит је бостан.
Као домаће животиње познате су: овце, козе, говеда, свиње и коњи од којих се велика корист добива, затим: кокоши, ћурке (туке), патке и гуске, а од звјеради налази се у оближњим шумама вукова, међеда, лисица, зечева, срна, дивљих свиња, вјеверица, куна, творова итд. Што се тиче руда има доста олова, гвожђа (особито лимонита) и сумпора, а на Лаушу се врло добар угаљ копа. Близу жељезнице, с десне стране Врбаса, купили су прије десетак година римок. траписти велико имање и саградили велики самостан. Исти се баве економијом и љекарством. Знатан је траписки сир и пиво.
Споменик аустроугарским војницима
С лијеве стране ријеке Врбаса налазе се двије творнице. Једна је творница сукна а друга дрва (као дасака, дуга итд.).
Главна је ријека Врбас. Она извире испод Зец планине, а утиче у Саву код Свињара. Притоке су му с лијеве стране Црквина, а мало даље Врбања. Год. 1875, кад је Босна заузета, била је на пољу Бањалучком знаменита битка. И дан данас показује споменик мјесто гдје су многи аустријански војници погинули и сахрањени.
Ниже споменика, одма под долином испод које је сигурно некад Врбас текао, налази се т. з. Богословчево врело кога су, када је у Бањалуци 1866. богословија подигнута, богослови ископали и на њега изјутра долазили и своје задаће учили. И данас наш свијет дође недељом и већим празником, те се ту игра и весели, а послије, пред мрклу ноћ, пјевајући низ поље кући одлазе.
Због старих новаца и других старина које се копајући често налазе, тврди се да је морала Бањалука некад бити римска варош, која се Servitium звала.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.