Судећи према наративним изворима и посредним подацима, у вријеме Априлског рата у Бањалуци је дјеловао Мјесни комитет (МК) Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Она је бројала око 40 чланова, подржана организацијом Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) са око 80 чланова и већим бројем симпатизера. МК КПЈ су чинили Павао Радан, Осман Карабеговић, Ивица Маџар, Ранко Шипка, Шефкет Маглајлић и Љубо Бабић. Један каснији извјештај Усташке надзорне службе (УНС), у осврту на прва два мјесеца окупације говори о „потпуном замирању“ комунистичке дјелатности у граду, иако се, како се каже, њихова противдржавна активност свакако могла претпостављати. У ствари, бањалучки комунисти су, у складу са општим директивама Централног комитета КПЈ, у строгој тајности приступили „припремама за устанак“ кроз обавјештајни рад, прикупљање оружја, санитетског и другог материјала, те кроз изградњу сопствених војних структура и диверзантских група. С циљем припрема оружане акције, на брду Шехитлуцима одржано је тајно обласно партијско савјетовање 8. јуна 1941. године.
Бањалука „котао комунизма“
Након напада Њемачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, КПЈ је прешла у де фацто ратно стање. „Виђенији“ чланови Партије који нису напустили град учинили су то у наредним мјесецима, укључујући и неколицину оних који су успјели побјећи из руку полицијских служби. У ту сврху успостављено је шест излазних коридора: један на сјеверу према Козари, а пет према брдима на десној обали Врбаса, који ће бити затворени усљед кризе устанка почетком 1942. године. Упркос овом смањивању броја чланова КПЈ, у граду је настављена илегална дјелатност – штампање и дијељење пропагандног материјала, фалсификовање докумената и проналажење скровишта за илегалце, преношење важних повјерљивих информација и прикупљање санитетског материјала, при чему је за потребе партизанског санитета из Државне болнице прокријумчарен комплет хируршке опреме. Илегална мрежа сарадника Народноослободилачког покрета (НОП) продрла је у школе, болнице, државну службу, па чак и у полицијске органе и домобранство. Повјерљивом информацијом која је крајем марта 1942. упућена у равнатељство УНС-е у Загребу, окривљени су за неспособност државно и усташко редарство у Бањалуци, који нису били у стању да спријече да се Бањалука, како је написано, „наскоро“ главни град НДХ, претвори „у котао комунизма“.
Бјекством у борбу
Многи бањалучки комунисти који су успјели побјећи из окупираног града заузели су важне позиције у партизанским редовима. Након савјетовања на Шехитлуцима, четири дотадашња припадника бањалучке партијске организације, Осман Карабеговић, Јосип Шоша Мажар, Бранко Бабић Словенац и Касим Хаџић, формирали су Обласно војно руководство. У јулу је у околини Бањалуке формиран и Штаб партизанских одреда за Босанску Крајину на челу са бањалучким ђаком и шпанским борцем Данком Митровим.
Иако у самом граду није било значајнијих диверзантских акција, изузев тродневне саботаже градског водовода почетком септембра 1941, устанак је од Бањалуке начинио осовинско упориште које је било у сталном полуокружењу. У широј околини града устанички одреди су нападали мостове, пруге, цесте, телефонске линије и истурене усташко-домобранске посаде. Број припадника устаничког покрета је био у сталном порасту, тако да је у околини Бањалуке, све до краја фебруара 1942. године, дјеловало шест партизанских одреда.
„Централна ћелија“ на Мејдану
Након одласка главнине градског руководства, секретар МК за Бањалуку била је Загорка Зага Умићевић, све до изласка из града у мају 1942. године, а затим Фахрет Дедић, који је убрзо затим ухапшен. Након провале партијске организације у новембру 1942. чланови МК, на челу са Ибром Сарачем, напустили су град, а да при томе иза себе нису именовали насљеднике. У тим условима је формирано ад хоц ново градско руководство под називом „Централна ћелија“, која је настала из језгра оне партијске групације која се најбоље очувала, а то је била ћелија петог кварта (насеља преко ријеке Врбас). Ново руководство се концентрисало на обавјештајни и контраобавјештајни рад у сврху прикупљања информација за потребе извођења већих војних операција у околини Бањалуке.
Приредили: мр Владан Вуклиш, архивиста; мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста; Верица М. Стошић, архивски савјетник
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-Okupacija-i-oslobodjenje-3-Formiran-partizanski-odred/186533.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.