Грга Мартић, једна од најистакнутијих личности из редова босанских фрањеваца у XIX веку, песник, преводилац и политички радник, који се четрдесетих година XIX века појавио у српској штампи, обратио се 1858. године молбом Друштву српске словености у Београду да му штампа рукопис речника турског језика. У архиву Српске академије наука налази се и данас та молба која представља један од многих примера културне сарадње босанских фрањеваца са Србијом у време кад су Босна и Херцеговина биле под турском влашћу:
„Имајући приготовљен један рјечник турскога језика нашим босанским илити српским изговором по основима других рјечника истолмачен и за службу како учевнијем тако и простом реду народа удешен, а оскудјевајући за издање потребитим средствима“, пише фра Грга Мартић у својој молби, „узимам чест с пристојним почитањем вама високопочитана и благородна господо управитељи славног Друштва србске словесности пријавити се и понудити речени рјечник на расположење томе славноме Друштву…“ итд. Молба је упућена из фрањевачког манастира у Крешеву. Писана је ћирилицом и Вуковим правописом.
Фра Грга Мартић доноси нам и податке вазане за однос православаца и римокатолика у Херцеговини за које каже да говоре истим језиком. Он је написао 1842. године да због мржње православни и католици у Херцеговини неће ни да ручају за истим столом, иако су народ једног „нашег србског језика“.
ИЗВОР: Лазо М. Костић, КРАЂА СРПСКОГ ЈЕЗИКА – Културно-историјска студија, Баден 1964; Милорад Екмечић,Стварање Југославије 1790-1918, књига 1, Београд, 1989.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.