Аутор: Борислав Касагић
Од Лазарусове карте “Tabula Hungariae“ из 1528. год., исјекох дио који предочује крај око Козаре и Крајине до Јајца, у склопу тада још постојеће Јајачке бановине. Карта је цртана тако да је исток горе, запад доље, сјевер лијево, а југ десно. За разлику од каснијих карата које су настајале компилацијом, што се најбоље уочава у понављању топонима, Лазарусова карта је врло прецизна за оно доба. Козару тачно окружују четири ријеке, Уна, Сана, Сава и Врбас, што није случај чак ни с Меркаторовим картама, чији се траг може пратити чак до 18. ст. Не зна се ко бијаше Лазарус (Lazzarus), али с обзиром да Г често пише као Х, можда је био Чех или Словак. Његова драгоцјена мапа је велика, али није толико детаљна, колико бисмо хтјели. Прве ће се детаљније карте нашега краја јавити тек почетком 18. ст. Тешкоћу могу правити и готска слова, којом је писана. Основа карти је вјероватно штура Валдземилерова скица Јајачке бановине и подаци које је сам Лазарус скупио. Кренимо редом:
-Worbaz flus – ријека Врбас
-Hradistic – мало искривљено име Градишке
-Wastrizo – између Градишке и Дубице, тешко је помишљати на Бистрицу
-Gan – непознато
-Dobitza – Дубица
-Mastienize – Моштаница
-Constanza – Костајница
-Dobraniva – јасно је да је Добра њива, али је непознато
-Lesnic – Љешница, стара утврда на Уни код Новога
-Nobin – Нови на ушћу Сане у Уну, уписан је далеко под Козаром
-Blagay – Благај на Сани
-Sana flu – ријека Сана
-Japra – Јапра
-Kamehrad – Каменград
-Rozura – јако искривљено име Козара (Козарац), у готици су К и R слични, па се мијешају
-Kletina, Kletma – у углу Саве и Врбаса, јавља се и на познијим картама, вјероватно неко на кривоме мјесту уписано славонско насеље
-Swiniar – Свињар, старо име Србца
-Slobozma – вјероватно славонска Слобоштина уписана на кривоме мјесту, јавља се упорно и на каснијим мапама
-Laoty – непознато
-Medierez – то је као и на каснијим картама Medizere заправо Wedizeve (W-M), Водичево на Уни, стара Вендица
-Banialuka – Бања Лука
-Rator – Котор, примјетно је мијешање К и R у готици
-Zwezan – Звечај
-Greben – Гребен (Крупа на Врбасу)
-Rozaz – Бочац
-Zokolawo hinezdo – Соколово гнијездо код Кључа
-Berie – непознато
-Romari – непознато
-Jayza – Јајце
Двапут је уписан само Lewaz – Љевач, у равници између сјевероисточних обронака Козаре и Врбаса, те Liwaz – Ливач, на сјевероисточном обронку Козаре. И на каснијим картама је Lemax (W=M) oзначен под брдом или, на Вињолиној карти, на крајњем источном козарском обронку. Зато сматрам да град Љевач треба тражити на Ђурића брду у Машићима, гдје се налазе остаци каменог средњовјековнога града. Аустријски ухода Божић каже да се ово село зове Marschich (тако је кроз цијело 18. ст.) и да је то пастирско име. У питању је марха тј. марва, стока, а Маршић чува успомену на негдашње сајмиште и подграђе Љевача. Извори кажу само да су Турци развалили Љевач, а да је то био дрвени градић попут кастела Гочеловца у Трошељима или Осијека у Вакуфу, одавна би га спалили. Куда је отишло то упорно стављање Љевача у угао Врбаса и Саве, доказује и један аустријски картограф из 19. ст., који Љевач сасвим озбиљно ставља у једну од мочвара Бардаче. На Лазарусовој карти нема ни трага граду Врбасу,што је разумљиво јер је својим положајем (Дабића Градина у јабланичким Каштелама) остао сасвим изван збивања у Јајачкој бановини, па му ни картографи нису поклањали довољно пажње.
Преузето са фб странице „Приче из Лијевча“: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=519372855100931&id=355815058123379
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.