Прометеји слободе – прото Душан Суботић
Слике су из зеничког затвора 1917. и из Београда 1925. године Послије изласка из зеничког казамата, 1917/1918, прота Суботић се обрео у Загребу. Микић наводи да је тих судбоносних данаПрочитај даље
Слике су из зеничког затвора 1917. и из Београда 1925. године Послије изласка из зеничког казамата, 1917/1918, прота Суботић се обрео у Загребу. Микић наводи да је тих судбоносних данаПрочитај даље
Ђорђе Петровић Часна је пред Господом смрт његових смерних служитеља. На Илин-дан о. г. освећен је на гробљу у Дервенти надгробни споменик † Ђорђу Петровићу, свештенику из Осјечана, првојПрочитај даље
За читање текста кликните на адресу: Хаџи-Лазар Јовановић, учитељ и лекар у Тешњу и Тузли Прочитај даље
Крајишки војвода Тривун Триво Бундало је био један од вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875-1878), односно савременик и саборац другим српским крајишкиим војводама, као што су Петар Поповић Пеција (1826-1875), Голуб БабићПрочитај даље
“Српско племе није изгинуло, не да се Србија, њена деца, ево, на овом острву смрти и у коло се хватају.“ Милунка Савић (28.06.1892 — 05.10.1973) била је српска хероина БалканскихПрочитај даље
Алибег Фирдус (Ливно, 1861 – Сарајево. 30. јун 1910), политичар. „Поријеклом из старе аристократске породице која је у ранијем периоду управљала Ливном… Прије доласка Турака у Босну његови преци припадалиПрочитај даље
„Занимљива аналогија која говори о тој неправди осим медијске сатанизације“. Онај из 1914. имао је званично име Казнена експедиција. И 1941. Хитлер је казао да треба извести операцију кажњавања Србије.Прочитај даље
Споменик „Позив на устанак“ рад вајара Војина Бакића, који се налази испред Музеја „4. јули“ у Београду Након успостављања Независне државе Хрватске, 10. априла 1941. године, почела су и прваПрочитај даље
Црква Светог Василија Острошког у Улогу Вала Борачка пружа се коритасто у горњем току ријеке Неретве. Њен је простор од неколико сати хода, почевши од Гредеља до Дин Дола. ШиринаПрочитај даље
Милан Карановић (Велика Рујишка, 23.04.1882 — 1955) Животно ђело Милана Карановића, етнолога с краја деветнаестог и почетка двадесетог вијека, представља велики допринос истраживању етнографског блага Босанске Крајине. У почетку каоПрочитај даље
Designed using Magazine News Byte. Powered by WordPress.