У Босанској Крајини 1858. године избила је велика сељачка буна. Међу вођама буне, између осталих, истицали су се стари хајдуци Петар Пеција Поповић и Петар Гарач, и револуционари Ристо Јеић и Симо Ћосић.
Ристо Јеић је развио активност већ крајем 1857. године. Већ 9. новембра 1857. шаље он једну представку Босанаца црногорском кнезу Данилу, коју потписује он са још шесторицом другова. У представци се каже да је Ристо Јеић подигао сиротињу и да га она признаје за свог врховног старешину, како Србин тако и кршћанин.
Под Србима се ту мислило на православне сељаке у Босанској Крајини. Кршћани су били римокатолици, и како видимо, у то вријеме они себе нису називали Хрватима. Умјесто националне идентификације, римокатолици се означавају само по вјерском идентитету.
ИЗВОР: Васиљ Поповић, Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул-Меџида (1839-1861), Београд 1949.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.