Чујте велики,
ви што сте бомбе бацали
на нашу родну грудицу,
укравши нам дјетињство,
другаре, вртић, улицу.
Ви што сте прсте уплели
у ову балканску кланицу,
чујте нас невине.
Почујте нашу кривицу.
Признајем, криви смо!
Што смо се, до врага,
рађали у сред рата!?
Што наши родитељи
не послушаше Великог Брата?
Кривица нам је у генима
од Гаврила и казамата.
Ал` тако ми млијека мајчиног
рађаћемо се опет, из ината!
Заклињем вам се
У воду бистру Бистрицу,
Дунав, Уну, Требишњицу,
у поглед са Шар планине,
зрело класје Војводине,
врх Козаре, Романије
у све шуме Шумадије.
Заклињем се!
Рашћемо из купуса,
доносиће нас роде,
стасаћемо из земље,
бујати из воде,
издељаће нас неки
гуслар ил столар,
родићемо се из српске
пјесме и кола,
и цвјетаћемо, сваког дана,
из црвених божура са Газиместана.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.