Босна као управна јединица први пут се спомиње средином X вијека. Византијски цар Константин VII Порфирогенит спомиње је у свом спису „О управљању царством“. За Босну каже да је територија коју су населили Срби. Наводи да је Босна дио „крштене Србије“. Територија те првобитне Босне обухватала је подручје између данашњег Сарајева и Зенице. Области на којима су смјештени данашњи градови Тузла, Бијељина, Зворник, Горажде, Фоча, Вишеград, Сребреница, Брчко, Добој, Озрен, Дервента, Травник, Коњиц, Мостар, Требиње, Широки Бријег, Дувно, итд., били су територија Србије и других српских управних јединица, у раном средњем вијеку. Босна ће временом да се шири на околне области, и да узима све више политичке независности. На врхунцу своје моћи, Босна ће замјенити Србију (Рашку) и једно вријеме бити најјача српска држава. Династија Котроманић ће насљедити круну Немањића. То се десило 1377. године, у манастиру Милешеви, крунисањем Стефана Твртка I Котроманића за српског краља.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.