Откривени темељи православног храма на брду Боровац код Сребренице

Мјештани села Ораховица  и чланови „Светосавске омладинске заједнице“ из Сребренице обавили су ископавање и потпуно очистили терен односно откривене зидине и подну подлогу средњовјековне православне цркве на локацији званој Црквиште на брду Боровац, десетак километара југозападно од општинског средишта гдје је служена и прва литургија којој је присуствовао већи број вјерника.

Црква је из средњег вијека, стара је више од 550 година и ту је постојала прије турске окупације ових крајева када је порушена што потврђује подна подлога од цигле која није кориштена у доба теурске владавине на овим просторима, каже мјесни парох протојереј Александар Млађеновић.
На откривеним зидинама пронађена су 4 људска скелета који су ту сахрањени након рушења цркве. На скелетима су били аустријски новчићи, а откривени су још неки метални предмети.
Особе чији су скелети откривени сахрањени су по православном обичају, окренути правцем исток-запад и са прекрштеним рукама на прсима, рекао је Млађеновић.
Апсида је потпуно очишћена и откривене зидине некадашње цркве су вањских  димензија 13 са седам метара. Мјештани су на овом локалитету жељели да граде цркву и 28.септембра прошле године ту је освјештан подигнути крст.
Када је започето копање и припремање локације за изградњу цркве и откривене зидине некадашње цркве установљено је да је крст подигнут пола метра од средине олтарског зида на његовој вањској страни и ту ће остати до изградње храма јер је ово археолошко откриће још више учврстило вољу вјерника овог и сусједних српских села да се на Црквишту изнад Ораховице поново подигне црква.
Легенда о постојању храма на Боровцу се обистинила.
Археолози треба тачно да утврде из ког вијека је та црква која је порушена у доба турске владавине и да дају оцјену о вриједности и значају откривених архефаката.
Млађеновић  је истакао да су остаци цркве пронађени прије петнаестак дана приликом уређења овог локалитета и да је о томе упознат тим археолога који тренутно раде на истраживању и конзервацији археолошког налазишта „Римски муниципиум“ у Скеланима.

„Показало се да овај локалитет није случајно називан Црквиште. Много локација у БиХ носе такве називе јер су у народу остала сјећања да су се на тим мјестима некада налазиле цркве које су поробљивачи и окупатори рушили“, рекао је Млађеновић.

Према његовим ријечима, мјештани Ораховице вјеровали су у легенду која је преношена са генерације на генерацију да је назив Црквиште на Боровцу настао због цркве која се ту некада налазила и жељели су да на тој локацији граде храм.

„Приликом чишћења и припреме терена за изградњу цркве наишли су остатке, односно темеље некадашње српске богомоље што је потврдило да није ријеч о измишљеној него о легенди која је одраз истинског памћења и незаборава народног и на тим темељима поново ће изградити храм“, навео је Млађеновић.