ДОРОТЕЈА ВИДИНСКА

Поријекло

Доротеја (Дорослава, Дорица) била је ћерка Ивана Срацимира, сина бугарског цара Ивана Александра (1331—1371), и Ане, ћерке влашког војводе Николе Александра Басараба (1352—1364)[1]. Иван Срацимир је био син из првог брака цара Ивана Александра и првобитно је био одређен за очевог насљедника.Међутим, како се Иван Александар оженио други пут и добио сина Ивана Шишмана, предомислио се у погледу наслијеђа.Срацимир је 1352.лишен наслијеђа, али му је негдје између 1352. и 1355/6. повјерена традиционална апанажа чланова бугарске владарске породице — Видинска област. Постепено је Срацимир присвојио титулу цара и самодршца, а очеву врховну власт је признавао само формално.Тиме је зачета подјела дотада јединственог Другог бугарског царства на двије мање државе, Видинско и Трновско царство.

Заробљеништво у Угарској

У браку са влашком кнегињом Аном, Срацимир је имао троје дјеце: сина Константина и двије ћерке, Доротеју и њену сестру чије је име остало незабиљежено. Судбина Срацимирове државе и породице није била весела.Угарски краљ Лајош I Велики (1342—1382) је у прољеће 1365.упутио ултиматум Срацимиру тражећи од њега да постане мађарски вазал. Када је Срацимир одбио такав захтјев, Лајош I је опсјео Видин и заузео га без већих потешкоћа 2.јуна 1365. године. Срацимир је заједно са својом породицом одведен у заробљеништво и утамничен у Гомнеку (данас Босиљево у Републици Хрватској), утврђењу које је припадало Загребачкој надбискупији.Лајош је од Видинског царства створио Видинску бановину у коју је затим упутио фрањевачке мисионаре са циљем да преобрате јеретике у Бугарској. Такође, прелазак у нову вјеру је захтијеван од заробљеног цара и његове породице.Срацимирова ћерка Доротеја је тако прешла у римокатоличанство.

Прилике у Видинској бановини нису биле мирне и угарска власт се није могла дуже одржати.Лајош Велики, који се у то време припремао да преузме пријесто Пољске, је 1369.одобрио укидање бановине и повратак Срацимира у Видин. Срацимир је од тада владао као угарски вазал. Његове двије ћерке остале су пак на угарском двору као залог царевог доброг владања.

О Доротејином животу на угарском двору забиљешке је оставио позни дубровачки историчар Мавро Орбин у свом дјелу Краљевство Словена (1601). Познато је да је њена сестра убрзо по доласку на двор умрла, али је Доротеја постала дворска дама (damigella) угарске краљице Јелисавете, ћеркебана Босне Стефана II Котроманића. Лајош је наводно веома волео Доротеју и старао се о њој као о сопственој ћерки.

Удаја

Управо по молби угарског краља, како је записао Орбин, дошло је до Доротејине удаје за бана Босне Твртка I Котроманића, брата од стрица краљице Јелисавете. Могуће је да је Твртко за своју будућу супругу и њену сестру чуо још у вријеме када су биле интерниране са породицом у Гомнеку. Према мишљењу Владимира Ћоровића, Твртковог биографа, бан Босне, који је у вријеме женидбе 1374. године већ имао тридесет и пет година, склопио је овај брак првенствено из државничких разлога. Брак са једном царском ћерком требало је да допринесе Твтковом угледу и у земљи и у спољној политици. Такође, Твртко је, према Ћоровићу, као и Срацимир, био невољни вазал угарског краља, тако да је породично повезовање са видинским двором, а прије тога и политичко савезништво са кнезом Лазаром Хребељановићем, могло да буде уперено против Мађара, а у перспективи и против Османлија.

Вјенчање је обављено 8.децембра 1374. према римокатоличком обреду у цркви св. Илије, можда у Илинцима код Шида, дакле на територији Угарске. Чињеница да је један приватни обред обављен по римокатоличком обреду нагнала је Илариона Руварца и Владимира Ћоровића да закључе да је Твртко био римокатолик, баш као и његова невеста. Али Твртко је без икакве сумње био православац, али се због утицаја политике на ово питање, није дао јединствен одговор свих југословенских историчара. Сви извори до краја 19.вијека за Стефана Твртка I Котроманића недвосмислено говоре да је био велики православац. Латинско свештенство пише за Твртка да је био прогонитељ католицизма.Обред је обавио босански бискуп Петар Шиклоши, а Твртко га је заузврат наградио поседом у Јелшавици, чиме је заокружено имање босанске бискупије у Дубници. Авињонски папа Гргур XI је одобрио овај поклон још 31.октобра 1374. године. Тврткова свадба је уједно била прилика и да се поправе пољуљани породични односи унутар владарске куће.Твртко је том приликом амнестирао свог млађег брата Вука (Вукића) који је заједно са њиховом мајком Јеленом присуствовао вјенчању.

Брачни живот

О брачном животу Твртка и Доротеје се практично ништа не зна.Твртко се, по свој прилици, 1377.крунисао у Милешеви, највјероватније на Митровдан, за краља Срба и Босне. Тиме је његова супруга Доротеја постала и прва владарка Босне која је понијела титулу краљице. Као нови краљ српских земаља Твртко се са бројном свитом састао са угледним дубровачким посланством у свом двору Трстивници код Бобовца у прољеће 1378.године. Ту су га Дубровчани признали за законитог српског краља и уједно се обавезали да ће му исплаћивати традиционалнисветодимитарски доходак.Свечаном повељом од 10.априла 1378. године Стефан Твртко I је потврдио дубровачким трговцима све раније повластице које су им даровали његови претходници, владари и Босне и Србије. Уз угледну властелу, издавању повеље су присуствовали и Тврткова мајка Јелена и његова супруга Доротеја. То је уједно једини помен Доротеје током њеног и Твртковог брачног живота.

Смрт

Брак између Твртка и Доротеје био је, по свему судећи, бешчедан.Није познато ни када је и како Тврткова супруга преминула.Према Орбину, није дуго поживјела у браку са Твртком и умрла је у отприлике исто вријеме када и његова мајка Јелена. Бугарски историчар Иван Божилов је њену смрт датовао у период прије 1382.године закључујући притом да је њен брак завршен свега неколико година после свадбе.Орбин казује да је по Доротејиној смрти Твртко узео за жену једну племениту босанску матрону по имену Јелица. Ипак, из млетачке архивске грађе познато је да је Твртко у љето 1390. године успешно привео крају преговоре о женидби са ћерком аустријског војводе Албрехта III Хабзбуршког и о томе је затим званично обавијестио Венецију. Осим што, како је Ћоровић примјетио, ова вијест свједочи о нараслом угледу Стефана Твртка I, који се управо 1390. титулисао као краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, она говори и да је Твртко могао остати удовац и нешто прије 1390. године. Твртков брак са једном од хабзбуршких војвоткиња није остварен пошто је најмоћнији владар средњовековне Босне умро око 17.марта 1391. године.

Као што је већ споменуто, Твртко није имао дјеце у браку са Доротејом, али јесте имао бар једно ванбрачно дете, будућег краља Стефана Твртка II (1404—1409; 1421—1443), који је, према Орбину, био плод Тврткове везе са извјесном племкињом Вукосавом. Било је, пак, у литератури покушаја и да се Твртко II, као и његов ривал Стефан Остоја (1398—1404; 1409—1418) представе као синови из брака Твртка I и Доротеје.

Напомене

1. 1. Вук или Вукић је у периоду између 1366.и 1367. закратко био бан Босне по вољи побуњеног племства. Твртко се, уз угарску помоћ, вратио из изгнанства и обновио своју власт у Босни, док је његов брат морао да напусти земљу.До измирења је дошло тек 1374, а Вук је изгледа умро пре 1378.године.

Извори

• Мавро Орбин, Краљевство Словена, прев. З. Шкундрица, коментари и извори: С. Ћирковић, Зрењанин 2006 (друго допуњено и измењено издање).

Аутор: Урош Миливојевић

текст преузет са адресе: http://www.istorijskabiblioteka.com/art:doroteja-vidinska