Довољско четворојеванђеље названо је тако по манастиру Довољи у коме је нађено. Данас се налази у Государственој публичној библиотеци у Сант Петерзбургу (Русија), гдје се чува у збирци Гилфердинга бр. 7. Рукопис је из XIV вијека.
Рукопис је исписан на пергаменту величине 21,5×14,5 цм и има 110 листова. Недостаје почетак и крај. Подељен је на опширне главе, али без наслова опширних глава на хоризонталним маргинама. Нема подјеле на Амонијеве главе (као што су подјељена многа друга јеванђеља из Босне) и литургијска зачеља.
Илуминиран је према декоративном систему, типичном за поједина српска јеванђеља из Босне у којима је орнаментика распоређена, као и текст, у непрекинутом току. Рукопис је украшен са четири заставице и низом иницијала.
Изнад главе јеванђеља по Марку (л. 36) је уска дугачка заставица украшена разврежалом лозицом, рађеном по црвеној основи, док је орнамент остављен необојен (сл. 30).
Изнад текста јеванђеља по Марку (л. 37r) налази се заставица која образује пет редова уплетених трака. Контуре преплета су црне, а детаљи су црвени. Преплет доноси занимљиво и ријетко рјешење у орнаментици јужнословенских рукописа. Изнад заставице су три орнамента који подсјећају на акротерије (сл. 31). Иницијал З је изведен преплетом. На крају јеванђеља по Матеју, на које се непосредно наставља јеванђеље по Луки, односно изнад главе јеванђеља по Луки је заставица у облику портикуса (л. 71V). Украшена је уплетеним чворовима црвених контура, на тамноплавој и бледозеленој основи (сл. 32).
Посљедњу заставицу налазимо изнад почетка јеванђеља по Луки (л. 73r). Украшена је са два супротстављена срцолика орнамента, на тамноплавој основи. Иницијал П изведен са по две паралелне црте карактеристичан је за српске рукописе из Босне.
Илуминација овог рукописа има паралела како у монументалном сликарству тако и у рукописима Србије. За орнаменте разврежале лозице блиске паралеле представља фреско-сликарство манастира Тврдоша у Херцеговини; а за орнаменте у чвору уплетене низ српских рукописа пружа блиске сличности.
Извор: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; Мара Харисијадис, Илуминација рукописа босанског порекла у средњем веку, ГЛАС CCCLIV, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/dovoljsko-cetvorojevandjelje-/o132
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.