Једна од ударних песница Османског царства против Првог српског устанка била је војска са простора данашње Босне и Херцеговине, састављена од домаћих муслимана. Они су позвани у свети рат-џихад против Срба који су за њих били невјерници. Доносимо вам два краћа извода из докумената који су настали поводом објаве џихада против српских устаника.
Сарајевски надкадија, виши суд, унијео је у свој дјеловодник 21. марта 1805, рјешење о џихаду:
„Према одредби шеријата муслимани су дужни да воде свети рат (џихад) са горе наведеним устаницима. Треба објавити на све стране да ће они који у овом вјерском питању буду немарни и не изврше своју дужност, бити позвана на одговорност и на овом и на оном свијету и сносиће последице за то… Према томе овај се посао не може поредити са осталим пословима. То је извршење посла вјере и Божије наредбе. Његово је извршење најпрече, неизоставна дужност светог рата“.
Како изгледа тај „свети рат“ објашњено је у обновљеној фетви шејхулислама средином априла 1807: „Према издатој часној фетви, невјерници Срби су ван закона стављени. Сви они који се у овом правцу истакну својим јунаштвом и храброшћу, недвојбено ће по шеријату бити газије. Сва имовина наведених невјерника, све њихове ствари и сва стока је ратни плијен. Дозвољено је заробљавати их и одводити у робље“.
ИЗВОР: Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом Веку (1492-1992), Београд 2008
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.